Izvršno postupanje u Turskoj za strane povjerioce | 2025

Kada se strani pojedinci ili kompanije nađu u poziciji da moraju da naplate dugove od turskih dužnika, razumevanje turskog sistema prinudne naplate postaje ključno. Postupci prinudne naplate (icra takibi) u Turskoj predstavljaju pravni mehanizam putem kojeg poverioci mogu da prinude plaćanje od neradnih dužnika kroz sudski sistem i kancelarije za prinudnu naplatu.

Turski sistem prinudne naplate je dostupan stranim poveriocima bez značajnih prepreka, što ga čini održivom opcijom za međunarodnu naplatu dugova. Turski pravni okvir pruža jasne procedure koje, kada se pravilno prate, mogu efikasno da obezbede plaćanje nepodmirenih dugova. Međutim, strani poverioci moraju da se snađu kroz specifične zahteve i troškove koji se razlikuju od domaćih procedura.

Razumevanje ovih procesa je bitno jer neprikladno rukovanje postupcima prinudne naplate može rezultovati značajnim kašnjenjima, dodatnim troškovima i potencijalnim gubitkom prava na naplatu.

Ovaj sveobuhvatan vodič za naše srpske klijente objašnjava turske postupke prinudne naplate iz perspektive stranog poverioca.

 

Kako strani poverioci mogu da iniciraju postupke prinudne naplate u Turskoj

Preduslovi i početna razmatranja

Jedan od najatraktivnijih aspekata turskog prava prinudne naplate je što ne postoji minimalna granična vrednost za pokretanje postupaka. Ovo znači da teoretski, bilo koji iznos duga, bez obzira na veličinu, može biti predmet prinudne naplate. Međutim, ova pravna mogućnost se ne prevodi uvek u praktičnu mudrost.

Analiza odnosa troškova i koristi postaje ključna kada se radi sa manjim potraživanjima. Pre jurišanja u formalne postupke prinudne naplate, strani poverioci treba pažljivo da razmotre da li troškovi prinudne naplate opravdavaju potencijalnu naplatu. Za manje dugove, alternativni pristupi kao što su formalni zahtevi za plaćanje preko notara često mogu biti ekonomičniji i brži.

Proces notarskog zahteva uključuje da turski notar pošalje zvaničan zahtev za plaćanje dužniku. Ova formalna notifikacija često nosi značajnu psihološku težinu i može da podstakne dobrovoljno plaćanje bez potrebe za skupim postupcima prinudne naplate. Važno je napomenuti da ovaj preliminarni korak može značajno da poboljša šanse za mirno rešenje dok čuva sva pravna prava za buduću prinudnu naplatu ako bude potrebno.

Strateški pristup za naplatu dugova

Svaki slučaj zahteva individualnu procenu da se odredi najodgovarajuća strategija naplate. Faktori za razmotriti uključuju finansijsku situaciju dužnika, prirodu osnovne obaveze, dostupnost imovine za prinudnu naplatu i hitnost potreba za naplatom.

Strani poverioci treba da budu svesni da turski postupci prinudne naplate mogu biti prilično efikasni kada se pravilno izvršavaju, ali zahtevaju strpljenje i pridržavanje specifičnih proceduralnih zahteva. Izbor strategije uvek treba da da prioritet najbrižem i najekonomičnijem putu do naplate dok održava pravne zaštite.

 

Tipovi postupaka prinudne naplate pod turskim pravom za strane poterioce

Tursko pravo prinudne naplate prepoznaje dva primarna tipa postupaka prinudne naplate, svaki dizajniran za različite okolnosti i tipove potraživanja.

Sažeti postupci prinudne naplate (İlamsız İcra Takibi)

Sažeti postupci prinudne naplate predstavljaju najčešći oblik naplate dugova u Turskoj. Ova procedura je dostupna kada poterilac ne poseduje konačnu sudsku presudu koja nalaže plaćanje duga. Proces počinje tako što kancelarija za prinudnu naplatu izdaje nalog za plaćanje dužniku, zahtevajući plaćanje u određenom vremenskom okviru.

Dužnik ima sedam dana da prigovori na ovaj nalog za plaćanje. Ako se prigovor ne podnese, prinudna naplata prelazi na zapenu i prodaju imovine. Međutim, ako dužnik prigovori, poverilac mora da pokrene tužbu da ukloni prigovor i dokaže valjanošću potraživanja. Ovo pravo prigovora je automatsko i ne zahteva od dužnika da bilo šta dokaže – dovoljno je jednostavno izjavljivanje neslaganja.

Važno razmatranje: Lakoća kojom dužnici mogu da prigovore na sažete postupke znači da poverioci treba da budu spremni za potencijalnu pravdu. Posedovanje jake dokumentacije o dugu je ključno, jer ovo može na kraju morati da bude predstavljeno na sudu.

Prinudna naplata zasnovana na sudskim presudama (İlamlı İcra Takibi)

Kada poverilac poseduje konačnu sudsku presudu koja nalaže plaćanje duga, postupci prinudne naplate postaju mnogo jednostavniji. Dužnik ne može da prigovori na prinudnu naplatu zasnovanu na konačnoj presudi, što ovo čini željenom rutom kada je dostupna.

Kritična tačka za strane poterioce: Strane sudske presude ne mogu direktno da se prinudno naplaćuju u Turskoj. One prvo moraju da prođu kroz postupke priznanja i prinudne naplate (tanıma ve tenfiz) u turskim sudovima. Ovaj proces u suštini uključuje da turski sud prizna stranu presudu kao važeću i prinudno naplativu pod turskim pravom.

Proces priznanja i prinudne naplate zahteva pažljivu pažnju na međunarodne ugovore i sporazume o reciprocitetu između Turske i zemlje gde je originalna presuda dobijena. Neke zemlje imaju specifične sporazume sa Turskom koji pojednostavljuju ovaj proces, dok druge mogu zahtevati kompleksnije procedure.

Posebna razmatranja za obezbeđena potraživanja

Kada se radi sa obezbeđenim dugovima (onima pokrivenima kolateralom kao što su hipoteke ili zaloge), tursko pravo generalno zahteva od poverilaca da prvo pokušaju naplatu kroz realizaciju obezbeđenja. Ovo znači prodaju kolaterala i primenu prihoda na dug pre potere drugih metoda prinudne naplate.

Međutim, postoje izuzeci od ovog pravila, i poverioci mogu ponekad da biraju da pokrenu ličnu prinudnu naplatu protiv dužnika direktno. Razumevanje ovih nijanse zahteva pažljivu pravnu analizu specifičnog aranžmana obezbeđenja i primenljivog prava.

 

Troškovi prinudne naplate i zahtevi za obezbeđenjem stranih poverilaca

Sudske takse i avansne naplate

Struktura troškova za postupke prinudne naplate značajno varira u zavisnosti od tipa izabranog postupka. Za sažete postupke prinudne naplate, poverioci moraju da plate avansnu taksu jednaku 0.5% (pet promila) od zahtevane sume. Ova taksa se plaća unapred kada se pokreću postupci i generalno se može povratiti od dužnika ako je prinudna naplata uspešna.

Postupci prinudne naplate zasnovani na presudi imaju mnogo povoljniju strukturu troškova. Umesto takse zasnovane na procentu, poverioci treba samo da plate fiksnu taksu od približno 15 USD (ovaj iznos se ažurira godišnje). Ova struktura fiksne takse čini prinudnu naplatu zasnovanu na presudi značajno ekonomičnijom za veća potraživanja.

Važna napomena za finansijsko planiranje: Ove takse su odvojene od advokatskih taksi, troškova prevoda i drugih troškova koji mogu nastati tokom postupaka. Strani poverioci treba da planiraju budžet sveobuhvatno za ceo process.

Garancija obezbeđenja stranaca (Yabancılık Teminatı)

Jedan od najznačajnijih finansijskih zahteva za strane poterioce je garancija obezbeđenja stranaca. Ovaj zahtev potiče iz principa da strani poverioci treba da obezbede obezbeđenje za potencijalne troškove i štete koje mogu nastati iz neuspešnih postupaka prinudne naplate.

Iznos obezbeđenja određuje kancelarija za prinudnu naplatu ili sud i tipično se kreće od 15% do 40% od zahtevane sume. Ovo obezbeđenje može da se obezbedi ili kao gotovinski depozit ili kao bankarska garancija od turske banke. Obezbeđenje ostaje vezano dok se postupci prinudne naplate ne završe.

Ovaj zahtev može da stvori značajan finansijski teret, posebno za velika potraživanja. Strani poverioci treba da uračunaju ovaj zahtev za obezbeđenjem u svoje planiranje likvidnosti pre pokretanja postupaka.

Sporazumi o reciprocitetu i izuzeci

Zahtev za garancijom obezbeđenja nije apsoluton. Tursko pravo predviđa izuzetke kada postoji reciprocitet između Turske i matične zemlje stranog poverioca. Reciprocitet može da se ustanovi na tri načina:

Ugovorni reciprocitet postoji kada je Turska potpisala bilateralne ili multilateralne ugovore sa zemljom stranog poverioca koji predviđaju uzajamno oslobađanje od zahteva za obezbeđenjem. Pravni reciprocitet nastaje kada zakoni strane zemlje pružaju slične izuzetke za turske poterioce. De facto reciprocitet može da se ustanovi pokazivanjem da turski poverioci primaju povoljno tretiranje u praksi u sudovima strane zemlje.

Praktičan savet: Pre pokretanja postupka, strani poverilaci treba da istraže da li postoje sporazumi o uzajamnosti sa njihovom zemljom porekla, jer to može rezultovati značajnim uštedama troškova.

 

Privremeno zalaganje za strane povrioce

Svrha i pravni okvir

Privremeno zalaganje (ihtiyati haciz) predstavlja jedan od najmoćnijih alata dostupnih poveriocima u Turskoj. Ovaj mehanizam omogućava poveriocima da zamrznu imovinu dužnika pre završetka potpunih prinudnih postupaka, sprečavajući dužnike da sakriju ili prebace imovinu kako bi izbegali plaćanje.

Sistem privremenog zalaganja prepoznaje fundamentalni problem u naplaći dugova: nepošteni dužnici često pokušavaju da sakriju ili prebace imovinu kada postanu svesni predstojećih prinudnih mera. Do vremena kada se formalni prinudni postupci završe, ova imovina može biti van dosega poverioca.

Privremeno zalaganje služi kao zaštitna mera koja može biti dobijena relativno brzo, često u roku od nekoliko dana od podnošenja zahteva, pod uslovom da su ispunjeni pravni zahtevi. Jednom odobreno, zalaganje sprečava dužnika da raspolaže zaloga imovinom dok se osnovni spor o dugu ne reši.

Uslovi za privremeno zalaganje

Tursko pravo uspostavlja četiri specifična uslova koja moraju biti ispunjena da bi privremeno zalaganje bilo odobreno. Prvo, potraživanje mora biti novčano potraživanje – privremeno zalaganje nije dostupno za nenovčane obaveze. Drugo, dug mora ne biti obezbeđen zalozima ili hipotekom – od obezbeđenih poverilaca se očekuje da se oslanjaju prvenstveno na svoja obezbeđenja.

Treće, dug mora biti dospeći i naplativ. To znači da budući ili uslovno dugovi generalno ne kvalifikuju za privremeno zalaganje. Međutim, postoji važna iznimka za četvrti uslov: čak i ako dug još nije dospeći, privremeno zalaganje može biti odobreno ako dužnik nema stalnu adresu ili ako postoje dokazi da se dužnik bavi prevarnim postupcima da bi izbegao plaćanje, kao što je skrivanje ili prebacivanje imovine.

Kritičan zahtev za dokazima: Poverilaci moraju biti spremni da pokažu ne samo postojanje duga već i faktore rizika koji opravdavaju trenutno zalaganje. To zahteva pažljivu dokumentaciju i često istragu aktivnosti dužnika.

Zahtevi za teret dokazivanja

Jedan od najvažnijih aspekata postupka privremenog zalaganja je olakšani standard tereta dokazivanja. Za razliku od redovnog vođenja parnica, koje zahteva potpun dokaz potraživanja, postupci privremenog zalaganja funkcionišu pod standardom „približnog dokaza“ (yaklaşık ispat).

Pod ovim standardom, sud treba samo da nađe da je verojatnija nego ne da je potraživanje poverioca validno. Sudija mora biti uveren da verovatnoća da je potraživanje istinito nadmašuje verovatnoću da je lažno. Ovaj niži standard odražava hitni karakter privremenog zalaganja i potrebu za sprečavanjem rasipanja imovine.

Međutim, to ne znači da se privremeno zalaganje automatski odobrava. Poverilaci još uvek moraju predstaviti ubedljive dokaze svog potraživanja i potrebe za trenutnom zaštitom. Svaki slučaj mora biti pažljivo dokumentovan i predstavljen da bi se sud ubedio da je trenutno zalaganje opravdano.

Zahtevi za obezbeđenje za privremeno zalaganje

Čak i kada se privremeno zalaganje odobri, poverilac mora pružiti obezbeđenje pre nego što zalaganje može biti implementirano. Ovo obezbeđenje štiti dužnika od potencijalnih šteta ako se kasnije otkrije da privremeno zalaganje nije opravdano.

Iznos obezbeđenja određuje sud i tipično se kreće od 15% do 40% traženog iznosa. Ovo obezbeđenje može biti pruženo kao gotovina ili kao bankarska garancija priznate turske banke. Zahtev za obezbeđenjem znači da privremeno zalaganje nije opcija bez troškova – poverilaci moraju biti spremni da posvete značajna sredstva da dobiju ovu zaštitu.

Praktično razmotranje: Kombinacija sudskih taksi, advokatskih honorara i zahteva za obezbeđenjem znači da je privremeno zalaganje generalno najprikladnije za značajna potraživanja gde rizik od rasipanja imovine opravdava troškove koji su uključeni.

 

Međunarodna naplata dugova i prekogranična prinuda

Pregled međunarodne naplate dugova

Međunarodna naplata dugova deli fundamentalne sličnosti sa domaćom naplatom u smislu pravnih principa, ali praktična implementacija predstavlja jedinstvene izazove. Osnovni koncepti dokaza, pravilnog postupka i zaplene imovine ostaju konzistentni, ali jezičke barijere, jurisdikcijska pitanja i različite pravne tradicije mogu značajno usložiti postupke.

Domaća naplata dugova unutar Turske generalno nudi nekoliko prednosti: brža komunikacija, lakše lociranje imovine, pojednostavljeno dostavljanje postupaka i niži troškovi. Međutim, međunarodna naplata dugova ostaje potpuno izvodljiva kada se prate odgovarajući postupci i dobije odgovarajuća profesionalna pomoć.

Ključ uspešne međunarodne naplate dugova leži u razumevanju da svaka država ima svoje sopstvene proceduralne zahteve, rokove i kulturološke pristupe naplati dugova. Ono što funkcioniše u jednoj jurisdikciji možda neće funkcionisati u drugoj, čineći lokalnu ekspertizu suštinskom.

Podobnost za međunarodnu naplatu dugova

Bilo koje lice ili entitet sa validnim potraživanjem može pokrenuti postupke međunarodne naplate dugova, bez obzira na njihovo državljanstvo ili državljanstvo dužnika. Ne postoje ograničenja zasnovana na državljanstvu, korporativnoj strukturi ili prirodi osnovnog poslovnog odnosa.

I individualni poverilaci i korporativni entiteti mogu slediti međunarodnu naplatu dugova, bilo za lične dugove, komercijalne obaveze ili poslovno-poslovne transakcije. Pravni status poverioca je generalno nebitan za njihovo pravo da slede naplatu, iako može uticati na proceduralne zahteve i dostupne pravne lekove.

Jaka preporuka: Dok poverilaci teorijski mogu sebe zastupati u međunarodnoj naplati dugova, profesionalno pravno zastupanje je visoko preporučljivo. Složenost prekograničnih postupaka, jezičkih zahteva i lokalnih pravnih nijansi čine profesionalnu pomoć skoro suštinskom za uspešne ishode.

Procena kapaciteta naplate dugova

Pre pokretanja bilo kakvih postupaka naplate, sprovođenje temeljne procene sposobnosti dužnika da plati je suštinsko. Ova procena treba da ispita imovinu dužnika, izvore prihoda, status zaposlenja i opšte finansijsko stanje. Bez obzira na to koliko jaka je pravna pozicija poverioca, naplata je nemoguća ako dužnik nema imovinu ili prihod.

Profesionalne usluge istrage imovine mogu pomoći u lociranju bankovnih računa, nekretnina, poslovnih interesa i druge vredne imovine. Ove informacije su ključne ne samo za određivanje da li slediti naplatu već i za strateško planiranje o tome koju imovinu ciljati i u kojim jurisdikcijama pokrenuti postupke.

Važna provera realnosti: Ako istraga otkrije da dužnik nema dovoljno imovine da podmiri dug, poverilaci možda treba da razmotre da li troškovi postupaka naplate mogu biti opravdani. Ponekad najekonomičniji pristup je otpisati nenaplaćene dugove umesto bacanja dobrog novca za lošim.

 

Prinudni postupci u Evropi

Evropski platni nalog (EPO)

Sistem evropskog platnog naloga predstavlja jedan od najznačajnijih napredaka u prekograničnoj naplati dugova unutar Evrope. Ovaj sistem omogućava poveriocima da dobiju prinudne platne naloge koji važe kroz celu Evropsku uniju bez potrebe za posebnim postupcima priznanja i prinude u svakoj zemlji.

Bilo koji poverilac može koristiti sistem evropskog platnog naloga protiv dužnika lociranih u članicama EU, bez obzira na državljanstvo ili lokaciju poverioca. Sistem je dizajniran specifično za prekogranične slučajeve gde su poverilac i dužnik locirani u različitim zemljama.

Evropski platni nalog je posebno pogodan za neosporne dugove koji su jasno dokumentovani i za specifične novčane iznose. Proces je relativno uprošćen i često može biti završen u roku od 30 dana ako dužnik ne podnese prigovore.

Važna ograničenja: Evropski platni nalog ne može biti korišćen za određene tipove potraživanja uključujući porodično-pravne stvari, nasledne sporove, stečajne postupke i pitanja socijalnog osiguranja. Pored toga, Danska se izuzela iz sistema, tako da evropski platni nalog ne može biti korišćen za danske dužnike.

 

Izazovi u međunarodnoj naplati dugova

Uobičajene prepreke

Jezičke barijere predstavljaju jedan od najupornijih izazova u međunarodnoj naplati dugova. Pravni dokumenti često moraju biti prevedeni od strane ovlašćenih prevodilaca, sudski postupci mogu zahtevati tumače, a komunikacija sa dužnicima i lokalnim vlastima može biti otežana jezičkim razlikama.

Različiti pravni sistemi i proceduralni zahtevi stvaraju dodatnu složenost. Zemlje civilnog prava funkcionišu drugačije od jurisdikcija običajnog prava, a proceduralni rokovi, zahtevi za dostavljanje i prava žalbe značajno se razlikuju između zemalja.

Lociranje i identifikacija imovine predstavlja stalne izazove u međunarodnim slučajevima. Dužnici mogu održavati imovinu u više jurisdikcija, a praćenje ove imovine zahteva specijalizovane istražne tehnike i često saradnju između agencija za sprovođenje zakona u različitim zemljama.

Faktori uspeha

Pravilno proceduralno usklađenost od početka je ključna za uspešnu međunarodnu naplatu dugova. Prečice ili proceduralne greške mogu rezultovati odbacivanjem slučajeva, gubitkom prava na izvršenje, ili značajnim kašnjenjima koja omogućavaju dužnicima da sakriju imovinu ili na drugi način izbegnu naplatu.

Profesionalna pravna pomoć sa međunarodnim iskustvom može napraviti razliku između uspeha i neuspeha u složenim slučajevima. Lokalni advokati koji razumeju i svoj pravni sistem i međunarodne postupke naplate pružaju neprocenjivo stručno znanje koje često opravdava njihove troškove kroz poboljšane rezultate.

Strateško planiranje i koordinacija između različitih jurisdikcija može maksimizovati mogućnosti naplate dok minimizuje troškove i kašnjenja. Razumevanje koja jurisdikcija nudi najbolju kombinaciju brzine, efikasnosti troškova i verovatnoće uspeha zahteva iskustvo i pažljivu analizu.

 

Najbolje prakse i preporuke

Razmatranja pre spora

Sastavljanje ugovora sa međunarodnim izvršenjem na umu može značajno poboljšati izglede za naplatu. Jasne klauzule o jurisdikciji, odredbe o izboru prava i pristanak na izvršenje u više jurisdikcija mogu pojednostaviti buduće napore naplate i smanjiti troškove.

Sigurnosni aranžmani i garancije treba razmotriti kad god je to moguće, posebno za veće transakcije ili kada se radi sa dužnicima u zemljama sa manje razvijenim sistemima izvršenja. Lične garancije od glavnih osoba ili sigurnosti treće strane mogu pružiti dodatne načine naplate.

Standardi dokumentacije i vođenja evidencije treba da predvide potencijalne potrebe međunarodnog izvršenja. Ugovori, fakture, potvrde o dostavi i prepiska treba da se održavaju u organizovanim, lako dostupnim formatima koji mogu biti brzo predstavljeni za postupke izvršenja.

Profesionalna pomoć

Specijalizovano pravno savetovanje sa iskustvom u međunarodnoj naplati dugova predstavlja jednu od najvažnijih investicija koje poverilac može napraviti. Složenost međunarodnih postupaka i visoki ulozi uključeni čine profesionalnu pomoć neophodnom za sve osim najjednostavnijih slučajeva.

Međunarodne mreže saradnje među advokatskim firmama mogu pružiti koordinovano predstavljanje kroz više jurisdikcija. Ove mreže nude prednosti u smislu komunikacije, koordinacije i upravljanja troškovima koje pojedinačni advokati ne mogu da se podudaraju.

 

Advokatska kancelarija Soylu: Vaš partner u međunarodnoj naplati dugova

Advokatska kancelarija Soylu se specijalizuje za prekogranične pravne stvari i postupke međunarodne naplate dugova. Naša praksa se fokusira na pomaganje stranim poveriocima da se snađu u turskom sistemu izvršenja dok upravljaju složenim zahtevima međunarodne dokumentacije.

Bavimo se apostilskim postupcima, procesima priznanja stranih presuda i koordiniramo strategije izvršenja u više jurisdikcija. Naš tim redovno radi sa međunarodnim klijentima, upravljajući složenim tokom dokumentacije koje prekogranični slučajevi zahtevaju.

Razumemo jedinstvene izazove sa kojima se suočavaju strani poverilac u turskim postupcima izvršenja i pružamo praktična rešenja koja balansiraju pravnu efikasnost sa razmatranjima troškova.

 

Za više pomoći ili konsultacije o ovom pitanju, možete nas kontaktirati.