Krivično Delo Nehatnog Nanošenja Telesnih Povreda i Kazna u Turskoj

Nehatan Nanošenje Povreda u Turskoj

Nehatan nanošenje telesnih povreda predstavlja posebno krivično delo u turskom pravu koje nastaje kada osoba prouzrokuje štetu telu, zdravlju ili kognitivnim sposobnostima druge osobe kroz nemar ili nepažljivo ponašanje. Za razliku od namerne napasti, učinilac u slučajevima nehatnog nanošenja povreda ne želi štetan ishod već ne pokazuje neophodnu pažnju i brigu koju zakon zahteva, što dovodi do povređivanja žrtve. Ova fundamentalna razlika u subjektivnom elementu navela je turske zakonodavce da ustanove nehatan nanošenje povreda kao nezavisno krivično delo sa vlastitim pravilima i kaznama.

Prema članu 89 turskog Krivičnog zakonika, nehatan nanošenje telesnih povreda regulisano je u Drugom delu Druge knjige, pod naslovom „Krivična dela protiv fizičkog integriteta“. Krivično delo štiti telesni integritet i fizičku nepovredivost pojedinaca, obuhvatajući kako fizičko tako i psihičko blagostanje. Tursko pravo priznaje da telesni integritet nije samo lična već i društvena vrednost, zbog čega čak i nehatna kršenja podležu krivičnim sankcijama.

 

Pravna Definicija i Elementi Nehatnog Nanošenja Povreda u Turskoj

Prema članu 89/1 turskog Krivičnog zakonika, nehatan nanošenje povreda nastaje kada osoba kroz nemar prouzrokuje bol tuđem telu, naruši njegovo zdravlje ili poremeti njegove kognitivne sposobnosti. Krivično delo karakterišu tri alternativne posledice:

Fizički Bol: Svako štetno ponašanje koje narušava telesni integritet na netrivijalan način i prouzrokuje materijalno stradanje žrtve. Ovo obuhvata različite oblike zlostavljanja koji dovode do fizičke nelagodnosti ili bola.

Narušavanje Zdravlja: Svaka smetnja ili poremećaj koji utiče na zdravlje žrtve, bilo privremeno ili trajno. Tursko pravo smatra zdravlje pravilnim funkcionisanjem ljudskog tela i uma, a svaka nepravilnost prouzrokovana nemarnim ponašanjem spada u ovu kategoriju.

Kognitivno Oštećenje: Radnje koje sprečavaju osobu da bude svesna sopstvene egzistencije, narušavaju njene sposobnosti rezonovanja i razmišljanja, ili utiču na njenu sposobnost da deluje prema sopstvenoj volji, bilo delimično ili potpuno. Ovo uključuje privremena ili trajna odstupanja od normalnog mentalnog i psihološkog stanja žrtve.

 

Krivična Odgovornost i Krivica u Turskom Pravu

Učinilac u slučajevima nehatnog nanošenja povreda snosi odgovornost jer nije predvideo predvidljivu i sprečivu posledicu u vidu povrede zbog kršenja objektivnih obaveza pažnje. Turski sudovi su utvrdili da nehatna krivična dela zahtevaju nekoliko bitnih elemenata: čin mora biti krivično delo koje se može počiniti kroz nehat, pokret mora biti voljan, rezultat mora biti nenamerni, mora postojati uzročna veza između radnje i rezultata, a rezultat mora biti bio predvidljiv ali nepredviđen od strane učinioca.

Turski Krivični zakonik ne nameće posebne zahteve u pogledu identiteta učinioca za nehatan nanošenje povreda. Svaka osoba sa krivičnom sposobnošću može počiniti ovo krivično delo. Prema članu 31 turskog Krivičnog zakonika, deca koja nisu navršila 12 godina u trenutku izvršenja dela nemaju krivičnu odgovornost i ne mogu biti gonjena.

Žrtva nehatnog nanošenja povreda mora biti živa ljudska bića u trenutku izvršenja krivičnog dela. Fizičke karakteristike, pol, rasa, jezik, religija ili zdravstveno stanje žrtve ne utiču na konstituisanje krivičnog dela. Čak i osobe sa neobičnim fizičkim izgledom zaštićene su odredbama turskog prava o nehatnom nanošenju povreda.

 

Kazne za Nehatan Nanošenje Povreda prema Turskom Krivičnom Zakoniku

Osnovni Oblik Nehatnog Nanošenja Povreda

Osnovni oblik nehatnog nanošenja povreda, kako je predviđeno u članu 89/1, nosi kaznu zatvora od tri meseca do jedne godine ili sudsku novčanu kaznu. Turski sudovi imaju diskreciono pravo da odrede odgovarajuću kaznu u ovom okviru na osnovu okolnosti svakog slučaja. Zakon pruža sucima opciju da izreknu kaznu zatvora ili sudsku novčanu kaznu, pružajući fleksibilnost u odmeravanju kazne.

Otežavajuće Okolnosti: Povećanje za Polovinu

Tursko pravo predviđa povećane kazne kada nehatan nanošenje povreda dovodi do određenih specificiranih posledica. Kada nehatan čin prouzrokuje bilo koju od sledećih posledica, osnovna kazna se povećava za polovinu:

• Trajno slabljenje jednog od čula ili organa žrtve
• Prelom kosti bilo gde u telu
• Trajna poteškoća u govoru
• Trajan ožiljak na licu
• Stanje opasno po život
• Prevremeni porođaj deteta trudne žene (ako se rodi živo)

Važno je napomenuti da tursko pravo ne pravi razliku između lokacije ili težine preloma kostiju—bilo da se radi o kosti prsta ili bedrene kosti, otežavajuća okolnost se primenjuje podjednako. Slično tome, odredbe o ožiljcima na licu posebno štite oblast od čela do brade i od uha do uha, prepoznajući poseban značaj izgleda lica za lični identitet.

Otežavajuće Okolnosti: Udvostručenje Kazne

Kada nehatan nanošenje povreda dovodi do težih posledica, turski Krivični zakonik nalaže udvostručenje osnovne kazne. Ove okolnosti uključuju:

• Neizlečiva bolest ili vegetativno stanje
• Potpuni gubitak funkcije čula ili organa
• Gubitak sposobnosti govora ili reproduktivne sposobnosti
• Trajno unakaženje lica
• Pobačaj deteta trudne žene

Razlika između „slabljenja“ i „potpunog gubitka“ funkcije organa je ključna u turskom krivičnom pravu. Čak i kada postoje upareni organi (kao što su oči ili bubrezi), gubitak jednog predstavlja potpuni gubitak funkcije, a ne samo slabljenje, jer oba organa rade zajedno kako bi pružili punu funkcionalnost.

Svesni Nehat

Tursko pravo prepoznaje pojačani oblik nemara nazvan „svesni nehat“ (bilinçli taksir), u kojem učinilac predviđa potencijalni štetan ishod ali ipak deluje, verujući da može da ga spreči. Ovo predstavlja srednji put između prostog nehata i namere. Kada se nehatan nanošenje povreda izvrši sa svesnim nehatom, kazna se povećava od jedne trećine do polovine, a kazna zatvora ne može biti zamenjena sudskom novčanom kaznom. Međutim, za osnovni oblik povreda (član 89/1), gonjenje ostaje uslovljeno prijavom čak i u slučajevima svesnog nehata.

 

Procesni Aspekti u Turskom Krivičnom Pravosuđu

Zahtev za Prijavom

Karakteristična osobina nehatnog nanošenja povreda prema turskom pravu je da su istraga i suđenje generalno uslovljeni prijavom. Žrtva ili oštećena strana mora podneti prijavu u roku od šest meseci od saznanja o incidentu i identitetu učinioca. Ovaj period ne može preći rok zastarelosti. Zahtev za prijavom služi da uravnoteži društvene interese sa individualnom autonomijom, dozvoljavajući žrtvama da odluče da li će pokrenuti krivični postupak.

Međutim, postoji važan izuzetak: kada je nehatan nanošenje povreda izvršeno sa svesnim nehatom i prouzrokuje posledice van osnovnih povreda (bilo šta osim člana 89/1), gonjenje se odvija po službenoj dužnosti bez potrebe za prijavom.

Procedure Pomirenja

Tursko krivično procesno pravo predviđa pomirenje (uzlaşma) u slučajevima nehatnog nanošenja povreda. Tokom istražne faze, tužioci ili službenici sudske policije mogu predložiti pomirenje između osumnjičenog i žrtve. Sve strane moraju prihvatiti predloge za pomirenje u roku od tri dana, a u slučajevima sa više žrtava, sve moraju dati saglasnost. Uspešno pomirenje rezultira obustavom javnog krivičnog postupka, nudeći alternativni mehanizam rešavanja koji služi interesima obe strane.

Sudski Postupak i Nadležnost

Slučajevi nehatnog nanošenja povreda spadaju u nadležnost Krivičnih sudova prve instance (Asliye Ceza Mahkemeleri) u Turskoj, nezavisno od toga da li se tereti za osnovne ili kvalifikovane oblike. Turski sistem krivičnog pravosuđa sledi dvofazni proces: istraga (soruşturma) i krivično gonjenje (kovuşturma). Istražnu fazu vode tužioci i završava se optužnicom ili odlukom o negonjenju. Faza gonjenja počinje kada sud prihvati optužnicu i traje do pravosnažnosti presude.

Pritvor i Pritvorno Zadržavanje

Prema turskom krivičnom procesnom pravu, osumnjičeni u slučajevima nehatnog nanošenja povreda mogu biti privedeni do 24 sata od trenutka hapšenja na osnovu odluke tužioca. Međutim, pritvorno zadržavanje (tutuklama) zahteva sudsku naredbu i ne može biti naloženo za osnovni oblik nehatnog nanošenja povreda, jer predviđa maksimalnu kaznu manju od dve godine. Za kvalifikovane oblike koji predviđaju veće kazne, pritvor može biti moguć ako su ispunjeni zakonski uslovi, uključujući jaku sumnju u krivicu i posebne razloge za pritvor kao što su opasnost od bekstva ili uništavanja dokaza.

 

Zastarelost i Vremenska Ograničenja

Rok zastarelosti za krivično gonjenje zbog nehatnog nanošenja povreda u Turskoj iznosi osam godina od datuma izvršenja krivičnog dela, prema članu 66 turskog Krivičnog zakonika. Ako se tokom tog perioda dogode prekidajući događaji, maksimalni rok zastarelosti može biti produžen na dvanaest godina. Za maloletne učinioce važe skraćeni rokovi zastarelosti: polovina standardnog perioda za osobe uzrasta od 12 do 15 godina i dve trećine za osobe uzrasta od 15 do 18 godina.

Tursko pravo ne predviđa odredbe o aktivnom pokajanju (etkin pişmanlık) u slučajevima nehatnog nanošenja povreda, jer se ovaj pravni institut primenjuje samo na specifična krivična dela gde je izričito regulisan.

 

Alternativne Sankcije i Sudska Diskrecija

Turski krivični sudovi imaju nekoliko instrumenata na raspolaganju prilikom izricanja kazne učiniocima nehatnog nanošenja povreda. Pored određivanja osnovne kazne, sudije mogu primeniti različite olakšavajuće okolnosti, uključujući smanjenja vezana za godine, popuste za dobro ponašanje i razmatranje mentalne sposobnosti prema članu 62 turskog Krivičnog zakonika.

Odlaganje Objavljivanja Presude: Kada je izrečena kazna dve godine ili manje, turski sudovi mogu odložiti objavljivanje presude, stavljajući optuženog pod nadzor probacije. Ako tokom tog perioda nije počinjeno nijedno namerno krivično delo i ispunjene su obaveze, krivični postupak se u potpunosti obustavlja.

Uslovljavanje Kazne: Kazne zatvora od dve godine ili manje mogu biti uslovljene prema turskom pravu, pod uslovom da su ispunjeni zakonski zahtevi. Osuđena osoba ostaje slobodna ali podleže specificiranim uslovima, a kršenje ovih uslova može rezultirati izvršenjem uslovljene kazne.

Zamena Sudskom Novčanom Kaznom: U slučajevima prostog nehata (a ne svesnog nehata), kazne zatvora mogu biti zamenjene sudskim novčanim kaznama pod određenim okolnostima, nudeći manje kažnjavajuću alternativu uz održavanje odgovornosti.

 

Zaključak

Nehatan nanošenje povreda predstavlja značajnu kategoriju krivičnog dela u turskom pravu, balansirajući potrebu za zaštitom telesnog integriteta sa priznavanjem da ne sve štete potiču od namernog ponašanja. Detaljan okvir turskog Krivičnog zakonika predviđa proporcionalne kazne koje odgovaraju težini povreda, nudeći istovremeno procesne mehanizme kao što su zahtev za prijavom i pomirenje koji poštuju autonomiju žrtve. Razumevanje ovih odredbi je neophodno za svakog ko je uključen u turske krivične postupke, bilo kao žrtva, optuženi ili pravni zastupnik.

Složenost slučajeva nehatnog nanošenja povreda u Turskoj—posebno u pogledu analize uzročnosti, procene medicinskih dokaza i razlikovanja između prostog i svesnog nehata—čini profesionalno pravno zastupanje ključnim. Strani državljani koji se suočavaju sa optužbama za nehatan nanošenje povreda ili žele da podnesu prijave u Turskoj treba da dobiju kvalifikovanu pravnu pomoć kako bi se efikasno snašli u turskom sistemu krivičnog pravosuđa.

 

---

Soylu Law je osnovao advokat Ozan Soylu i predstavlja tursku advokatsku kancelariju specijalizovanu za tursko krivično pravo i prekogranična pravna pitanja. Naš tim poseduje obimno iskustvo u zastupanju stranih klijenata i rešavanju složenih međunarodnih slučajeva unutar turskog pravnog sistema. Pružamo sveobuhvatne pravne usluge u slučajevima nehatnog nanošenja povreda, od početnog podnošenja prijave preko suđenja i žalbi, obezbeđujući da naši klijenti dobiju stručno vođenje u svakoj fazi krivičnog postupka u Turskoj.

 

Za više pomoći ili konsultacije o ovom pitanju, možete nas kontaktirati.