Pritvor pre su\u0111enja predstavlja najte\u017ei vid preventivne mere u turskom krivi\u010dnom procesnom pravu. Kada sud ograni\u010di slobodu lica pre dono\u0161enja pravnosna\u017ene presude, ta odluka mora se zasnivati na strogo definisanim pravnim osnovama \u2014 i mo\u017ee se osporiti. Tursko pravo, oblikovano ustavnim garancijama i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, pru\u017ea okrivljenima i njihovim braniocima konkretne instrumente za osporavanje odluka o pritvoru u svakoj fazi krivi\u010dnog postupka.<\/p>\n
Pritvor nije kazna. Po turskom pravu, svaki osumnji\u010deni ili okrivljeni smatra se nevinim dok se ne doka\u017ee suprotno, a pritvor mora biti ocenjivan u okviru ove pretpostavke nevinosti. Mera je li\u010dne prirode, \u0161to zna\u010di da se primenjuje isklju\u010divo na konkretnog osumnji\u010denog ili okrivljenog. Ona je tako\u0111e instrumentalne prirode \u2014 slu\u017ei postupku, a ne predstavlja cilj sam po sebi. Najva\u017enije je da mora biti srazmerna, privremena i zasnovana na osnovanoj sumnji u krivicu.<\/p>\n
Uslovi za izdavanje re\u0161enja o pritvoru regulisani su \u010dlanom 100 Zakonika o krivi\u010dnom postupku (Ceza Muhakemesi Kanunu \u2014 CMK). Moraju biti ispunjena tri kumulativna uslova: postojanje osnovane sumnje potkrepljene konkretnim dokazima, prisustvo odre\u0111enog razloga za pritvor i po\u0161tovanje na\u010dela srazmernosti.<\/p>\n
Tursko pravo prepoznaje dva osnovna razloga za pritvor: opasnost od bekstva i opasnost od uni\u0161tavanja dokaza. Nijedan od ovih razloga ne mo\u017ee se pretpostavljati u apstraktnom smislu. Opasnost od bekstva zahteva konkretne pokazatelje poput promene boravi\u0161ta osumnji\u010denog, pribavljanja paso\u0161a, kupovine me\u0111unarodnih putnih karata, napu\u0161tanja radnog mesta ili ranijih poku\u0161aja bekstva od organa vlasti. Puka bojazan da bi neko mogao pobe\u0107i ne zadovoljava zakonski standard.<\/p>\n
Opasnost od uni\u0161tavanja dokaza mora se tako\u0111e zasnivati na uo\u010dljivom pona\u0161anju \u2014 poku\u0161ajima vr\u0161enja pritiska na svedoke, uni\u0161tavanja materijalnih dokaza, uticanja na ve\u0161take ili sumnjivom pona\u0161anju na mestu navodnog krivi\u010dnog dela. Sama \u010dinjenica da dokazi jo\u0161 nisu prikupljeni ne predstavlja, sama po sebi, razlog za pritvor.<\/p>\n
Za odre\u0111ena te\u0161ka krivi\u010dna dela \u2014 takozvana katalog krivi\u010dna dela (katalog su\u00e7lar) iz \u010dlana 100 stav 3 CMK \u2014 zakon pretpostavlja postojanje razloga za pritvor. U ova dela spadaju, izme\u0111u ostalih, umi\u0161ljajno ubistvo, seksualni napad, trgovina drogom, osnivanje kriminalne organizacije i krivi\u010dna dela protiv bezbednosti dr\u017eave. Me\u0111utim, ova pretpostavka ne \u010dini pritvor automatskim. Sudija ostaje obavezan da proceni da li su uslovi zaista ispunjeni u konkretnom slu\u010daju.<\/p>\n
Pravo na osporavanje pritvora zajem\u010deno je \u010dlanom 5 stav 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima i \u010dlanom 19 stav 7 Ustava Turske. Nakon dono\u0161enja re\u0161enja o pritvoru, pritvoreno lice, njegov branilac, zakonski zastupnik ili supru\u017enik mogu podneti pravni lek.<\/p>\n
Rok za podno\u0161enje pravnog leka iznosi dve nedelje od dana saop\u0161tavanja odluke. Dan pritvora se ne ura\u010dunava \u2014 naredni dan ra\u010duna se kao prvi dan. Ako je re\u0161enje o pritvoru doneto u utorak, dvonedeljni rok po\u010dinje da te\u010de u sredu.<\/p>\n
Branilac mo\u017ee samostalno podneti pravni lek, pod uslovom da to nije u suprotnosti s izri\u010ditom voljom pritvorenog branjenika. Ovo je va\u017eno procesno pravo: advokat ne mora \u010dekati uputstva svog klijenta da bi preduzeo mere, sve dok se klijent tome nije izri\u010dito protivio.<\/p>\n
Pravni lek protiv re\u0161enja o pritvoru mo\u017ee se podneti pismeno ili usmeno. Mo\u017ee se predati sudiji ili sudu koji je doneo odluku, usmeno izjaviti zapisni\u010daru radi uno\u0161enja u slu\u017ebeni zapisnik, ili podneti putem uprave ustanove za pritvaranje u kojoj se lice nalazi. Pritvoreno lice koje nema neposredan pristup advokatu mo\u017ee svoju \u017ealbu podneti direktoru zatvora ili pritvora.<\/p>\n
\u010clan 271 CMK propisuje da, ako sud \u010dija se odluka osporava na\u0111e \u017ealbu osnovanom, ispravlja svoju odluku i nala\u017ee pu\u0161tanje osumnji\u010denog na slobodu. U suprotnom, mora proslediti \u017ealbu nadle\u017enom organu za preispitivanje u roku od najvi\u0161e tri dana.<\/em><\/p>\n Nadle\u017eni organ za preispitivanje odre\u0111uje se prema nivou suda koji je doneo prvobitnu odluku. \u017dalbe na odluke krivi\u010dnog sudije (sulh ceza hakimli\u011fi) razmatra predsednik osnovnog krivi\u010dnog suda (asliye ceza mahkemesi) istog sudskog okruga. \u017dalbe na odluke osnovnih krivi\u010dnih sudova razmatra vi\u0161i krivi\u010dni sud (a\u011f\u0131r ceza mahkemesi) istog okruga. Tamo gde postoji vi\u0161e ve\u0107a vi\u0161eg krivi\u010dnog suda, preispitivanje pripada numeri\u010dki slede\u0107em ve\u0107u; tamo gde postoji samo jedno ve\u0107e, nadle\u017enost preuzima najbli\u017ei vi\u0161i krivi\u010dni sud.<\/p>\n Na osnovu \u010dlana 271 CMK, organ za preispitivanje mo\u017ee usvojiti \u017ealbu i nalo\u017eiti ukidanje pritvora iz razloga koje stranka podnosilac \u017ealbe nije iznela.<\/em> Sud tako sprovodi potpunu kontrolu zakonitosti pritvora, a ne puku formalnu proveru iznetih argumenata.<\/p>\n Jedan od najsna\u017enijih osnova za osporavanje re\u0161enja o pritvoru jeste odsustvo ili nedostatnost sudskog obrazlo\u017eenja. I tursko pravo i Evropski sud za ljudska prava zahtevaju da svaka odluka o pritvoru \u2014 bilo da se radi o prvom odre\u0111ivanju, produ\u017eenju ili odbijanju zahteva za pu\u0161tanje na slobodu \u2014 sadr\u017ei izri\u010dito i individualizovano obrazlo\u017eenje.<\/p>\n Odluka mora identifikovati konkretne dokaze koji potkrepljuju osnovanu sumnju, objasniti za\u0161to je odre\u0111eni razlog za pritvor prisutan u \u010dinjenicama konkretnog slu\u010daja, pokazati da je pritvor srazmeran o\u010dekivanoj kazni i izlo\u017eiti razloge zbog kojih bi sudski nadzor (adli kontrol) bio nedovoljan kao alternativna mera.<\/p>\n Evropski sud za ljudska prava je dosljedno zauzimao stav da ni priroda krivi\u010dnog dela ni njegovo uvr\u0161tavanje u katalog krivi\u010dnih dela samo po sebi ne predstavlja dovoljno opravdanje. Sudovi su obavezni da idu dalje od pukog kvalifikovanja optu\u017ebe i pru\u017ee konkretno, na \u010dinjenicama utemeljeno obrazlo\u017eenje za\u0161to sloboda mora biti ograni\u010dena. Re\u0161enje o pritvoru kojemu nedostaje ova individualizovana analiza pravno je manjkavo i mo\u017ee se osporiti ve\u0107 na tom osnovu.<\/p>\n Pored po\u010detnog pravnog leka, tursko pravo nala\u017ee periodi\u010dno preispitivanje pritvora tokom \u010ditavog trajanja postupka. U fazi istrage, krivi\u010dni sudija mora na zahtev tu\u017eioca i u razmacima koji ne prelaze trideset dana proceniti da li pritvor treba zadr\u017eati. U toku su\u0111enja, sud mora preispitati status pritvora na svakom ro\u010di\u0161tu ili, po slu\u017ebenoj du\u017enosti, najmanje svakih trideset dana.<\/p>\n Osumnji\u010deni ili okrivljeni mo\u017ee zahtevati pu\u0161tanje na slobodu u svakoj fazi istrage i su\u0111enja. O takvim zahtevima mora se odlu\u010diti u roku od tri dana \u2014 ili sedam dana u predmetima koji se ti\u010du organizovanog kriminala. Odbijanja su i sama podlo\u017ena pravnom leku. \u010cak i kada predmet dospe do Vrhovnog kasacionog suda (Yarg\u0131tay), nadle\u017eno ve\u0107e ili Op\u0161ta sednica krivi\u010dnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda zadr\u017eava ovla\u0161\u0107enje da odlu\u010duje o zahtevima za pu\u0161tanje na slobodu, uklju\u010duju\u0107i i po slu\u017ebenoj du\u017enosti.<\/p>\n
\nObaveza Obrazlaganja Odluke<\/h2>\n
\nPeriodi\u010dno Preispitivanje i Zahtevi za Pu\u0161tanje na Slobodu<\/h2>\n
\n