Iznuda predstavlja jedno od najte\u017eih krivi\u010dnih dela kojim se naru\u0161avaju li\u010dna sloboda i psihi\u010dki integritet \u017ertve u turskom pravnom sistemu. Propisana i sankcionisana \u010dlanom 107 Turskog krivi\u010dnog zakonika (zakon br. 5237), ona zauzima posebno mesto me\u0111u krivi\u010dnim delima protiv li\u010dne slobode, predstavljaju\u0107i kvalifikovani i specijalizovani oblik pretnje. Dok obi\u010dna pretnja ima za cilj naru\u0161avanje ose\u0107aja sigurnosti \u017ertve, iznuda ide dalje: u\u010dinilac instrumentalizuje ili pravo koje mu legitimno pripada, ili najintimnije slabosti \u017ertve, kako bi iznudio nezakonito postupanje ili stekao neopravdanu korist.<\/p>\n
Tursko krivi\u010dno pravo razlikuje dva autonomna oblika iznude, od kojih svaki poseduje sopstvene bitne elemente. Prvi obuhvata situacije u kojima u\u010dinilac koristi pravo ili obavezu koja mu pripada kao sredstvo pritiska:<\/p>\n
\u201eKo, izjavljuju\u0107i da \u0107e u\u010diniti ili da se ne\u0107e suzdr\u017eati od \u010dinjenja ne\u010dega na \u0161ta je ovla\u0161\u0107en ili obavezan, koristi tu izjavu kao sredstvo pritiska na \u017ertvu kako bi je prinudio da u\u010dini ili da se uzdr\u017ei od \u010dinjenja nezakonitog akta ili akta na koji nije obavezna, ili kako bi stekao neopravdanu korist, kazni\u0107e se zatvorom od jedne do tri godine i nov\u010danom kaznom do pet hiljada dnevnih iznosa.“<\/em> (\u010dl. 107\/1 KZT)<\/p>\n Drugi stav iste odredbe inkrimini\u0161e posebno podmuklu varijantu ovog krivi\u010dnog dela:<\/p>\n \u201eKo, u cilju pribavljanja koristi za sebe ili drugoga, preti da \u0107e otkriti ili pripisati \u010dinjenice koje bi mogle naneti \u0161tetu \u010dasti ili ugledu drugog lica, podle\u017ee istoj kazni zatvora od jedne do tri godine i nov\u010danoj kazni do pet hiljada dnevnih iznosa.“<\/em> (\u010dl. 107\/2 KZT)<\/p>\n Treba naglasiti jedno su\u0161tinski va\u017eno procesno pravilo: zakon nala\u017ee istovremeno izricanje kazne zatvora i nov\u010dane kazne. Sud nije ovla\u0161\u0107en da po sopstvenom naho\u0111enju izrekne samo jednu od ovih sankcija.<\/p>\n Bi\u0107e krivi\u010dnog dela iz \u010dlana 107\/1 manifestuje se u praksi kroz tri razli\u010dita oblika. U prvom, u\u010dinilac prisiljava \u017ertvu da izvr\u0161i radnju protivnu zakonu \u2014 na primer, poverilac koji poseduje menicu preti pokretanjem izvr\u0161nog postupka ukoliko du\u017enik odbije da mu pomogne u izvr\u0161enju prevare. U drugom obliku, \u017ertva se prisiljava na preduzimanje radnje na koju uop\u0161te nije pravno obavezna \u2014 naro\u010dito pretnjom prijavljivanja organima krivi\u010dnog dela u\u010dinjenog u pro\u0161losti ukoliko \u017ertva ne pru\u017ei saradnju. U tre\u0107em obliku, u\u010dinilac nastoji da pribavi neopravdanu korist \u2014 kao u slu\u010daju stanara koji preti otkrivanjem vanbra\u010dne veze svog stanodavca ukoliko ovaj nastavi da napla\u0107uje zakupninu.<\/p>\n Svim trima varijantama zajedni\u010dki je uslov neopravdanog rezultata. Kada tra\u017eena korist predstavlja ono na \u0161to u\u010dinilac ve\u0107 ima zakonsko pravo, ili kada pretnja \u010dinom predstavlja zakonito ostvarivanje prava, elementi bi\u0107a iznude nisu ispunjeni. Kasacioni sud Turske dosljedno je utvr\u0111ivao da izjava \u201eTu\u017ei\u0107u vas“ predstavlja ostvarivanje prava i ne mo\u017ee se kvalifikovati kao iznuda; isto tako, ponuda da se povu\u010de prijava u zamenu za namirenje stvarno dugovanog duga ne predstavlja krivi\u010dno delo.<\/p>\n Bi\u0107e krivi\u010dnog dela iz \u010dlana 107\/2 ima druga\u010diju strukturu. Poluga ovde nije pravo ve\u0107 pretnja reputacionom \u0161tetom: u\u010dinilac preti otkrivanjem ili pripisivanjem \u010dinjenica koje bi mogle naru\u0161iti \u010dast ili ugled koji \u017ertva u\u017eiva u dru\u0161tvu. Da bi ovaj oblik bio dovr\u0161en, pretnjom obuhva\u0107eno otkrivanje mora se odnositi na pro\u0161lu okolnost koja nije op\u0161tepoznata, a sama pretnja mora biti dostavljena \u017ertvi. Od trenutka prijema prete\u0107e poruke krivi\u010dno delo se smatra dovr\u0161enim \u2014 bez obzira na to da li \u0107e u\u010dinilac pretnju sprovesti u delo i da li \u0107e neka korist biti stvarno ostvarena.<\/p>\n Pojam neopravdane koristi stoji u sredi\u0161tu oba stava \u010dlana 107 i istovremeno predstavlja naj\u010de\u0161\u0107i razlog ukidanja osloba\u0111aju\u0107ih presuda u postupku po \u017ealbi. Tra\u017eena korist ne mora biti nov\u010dane prirode \u2014 ona obuhvata svaku pogodnost na koju u\u010dinilac nema pravo, uklju\u010duju\u0107i spre\u010davanje raskida romanti\u010dne veze, iznu\u0111ivanje seksualnih radnji ili spre\u010davanje podno\u0161enja krivi\u010dne prijave. U nizu zna\u010dajnih sudskih odluka Kasacioni sud je utvrdio da poku\u0161aj odr\u017eavanja ljubavne veze putem pretnji upu\u0107enih ugledu \u017ertve zadovoljava uslov neopravdane koristi.<\/p>\n Nasuprot tome, kada u\u010dinilac preti objavljivanjem kompromituju\u0107ih snimaka iz puke osvete, o\u010digledno ne nastoje\u0107i da pribavi korist za sebe ili tre\u0107a lica, njegovo pona\u0161anje izlazi iz okvira primene \u010dlana 107\/2 i predstavlja samo obi\u010dnu pretnju iz \u010dlana 106\/1. Ovo razgrani\u010denje dalo je povoda obilnoj kasacionoj sudskoj praksi: mnoge osu\u0111uju\u0107e presude za iznudu izre\u010dene u prvom stepenu ukinute su zbog nedovoljne utvr\u0111enosti ili obrazlo\u017eenosti elementa koristi.<\/p>\n Turski sudovi redovno se suo\u010davaju s razgrani\u010denjem izme\u0111u iznude i pretnje s jedne strane, te razbojni\u0161tva s druge strane. Kasacioni sud je razjasnio da pretnje nasiljem \u2014 poput \u201eUbi\u0107u te ako se ne sretne\u0161 sa mnom“ \u2014 predstavljaju pretnju, a ne iznudu, budu\u0107i da pretnjom obuhva\u0107ena radnja nije ona koju bi u\u010dinilac imao pravo da preduzme. Iznuda u smislu \u010dlana 107\/1 izri\u010dito zahteva da radnja koja se koristi kao poluga bude ona na koju u\u010dinilac ima pravo ili obavezu.<\/p>\n Granica s razbojni\u0161tvom tako\u0111e je od su\u0161tinskog zna\u010daja. Kada u\u010dinilac zahteva novac pod pretnjom objavljivanja intimnih snimaka i taj zahtev se uklapa u sistemati\u010dnu iznu\u0111iva\u010dku shemu, sudovi su kvalifikovali radnje kao poku\u0161aj razbojni\u0161tva, a ne iznude, naro\u010dito kada je umisljaj na sticanje imovinske koristi prinudom postojao od samog po\u010detka. U takvim slu\u010dajevima element pretnje apsorbuje se bi\u0107em razbojni\u0161tva i ne predstavlja samostalno krivi\u010dno delo.<\/p>\n Iznuda mo\u017ee biti i u sticaju s povredom privatnosti. Kada su intimne snimke pribavljene bez pristanka lica kome pripadaju i naknadno kori\u0161\u0107ene kao sredstvo pritiska, oba krivi\u010dna dela postoje istovremeno i posebno se gone, budu\u0107i da \u0161tite razli\u010dita pravna dobra. Isto tako, kada pretnje koje \u010dine iznudu budu upotrebljene za prinudu \u017ertve na seksualne radnje, prete\u0107e pona\u0161anje mo\u017ee postati element bi\u0107a krivi\u010dnog dela silovanja i time izgubiti zna\u010daj samostalnog krivi\u010dnog dela.<\/p>\n Za razliku od mnogih krivi\u010dnih dela protiv li\u010dnosti u turskom pravu, iznuda nije krivi\u010dno delo koje se goni po privatnoj tu\u017ebi \u2014 tu\u017eila\u0161tvo je du\u017eno da pokrene istragu \u010dim sazna za izvr\u0161enje krivi\u010dnog dela, po bilo kom osnovu, ne \u010dekaju\u0107i formalnu prijavu \u017ertve. Nije predvi\u0111en poseban rok za podno\u0161enje prijave, mada op\u0161ti rok zastarelosti iznosi osam godina od dana izvr\u0161enja krivi\u010dnog dela.<\/p>\n Iznuda je isklju\u010dena iz oblasti krivi\u010dne medijacije, \u0161to zna\u010di da stranke ne mogu da re\u0161e stvar putem sporazuma pod nadzorom suda. Stvarna nadle\u017enost za postupanje pripada prvostepenom krivi\u010dnom sudu op\u0161te nadle\u017enosti. Uprkos obaveznom dvostrukom karakteru kazne, kazna zatvora mo\u017ee biti zamenjena nov\u010danom kaznom ili uslovno odlo\u017eena; odlaganje izricanja presude tako\u0111e je dopu\u0161teno kada su ispunjeni zakonom predvi\u0111eni uslovi.<\/p>\n Budu\u0107i da se iznuda po pravilu vr\u0161i putem privatnih komunikacija, dokazna gra\u0111a u odlu\u010duju\u0107oj meri oslanja se na digitalne materijale i svedo\u010dke iskaze. Iskazi svedoka ostaju naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107eno dokazno sredstvo pred turskim sudovima. Zapisi telefonskih veza, SMS poruke, kao i sadr\u017eaj ure\u0111aja pribavljen na osnovu sudskog odobrenja u skladu sa \u010dlanom 134 Zakonika o krivi\u010dnom postupku, predstavljaju prihvatljive dokaze. Prepiska putem WhatsApp-a, Telegrama i drugih platformi za razmenu poruka pru\u017ea posebno vredne dokaze, pod uslovom da su relevantni razgovori zabele\u017eeni u detaljnom i proverljivom zapisniku \u2014 sa nazna\u010denim datumima i vremenima, snimcima ekrana i potpunim transkripcijama dijaloga \u2014 koji mo\u017ee biti podvrgnut kontradiktornom ispitivanju na glavnom pretresu.<\/p>\n Dru\u0161tvene mre\u017ee poput Instagrama, Twittera i Facebooka stvaraju posebne dokazne pote\u0161ko\u0107e, budu\u0107i da ameri\u010dki pravosudni organi ne odgovaraju na me\u0111unarodne zamolnice za pravnu pomo\u0107 upu\u0107ene tim kompanijama. Istra\u017eitelji su stoga primorani da se oslone na javno dostupne sadr\u017eaje ili prepisku vidljivu putem naloga \u017ertve. Savez notara Turske pru\u017ea uslugu elektronskog utvr\u0111ivanja dostupnu dvadeset \u010detiri \u010dasa dnevno, koja omogu\u0107ava zvani\u010dno bele\u017eenje i notarsku overu internet sadr\u017eaja pre njihovog brisanja ili izmene \u2014 dragocen instrument za o\u010duvanje digitalnih dokaza.<\/p>\n Tajni zvu\u010dni zapisi napravljeni u trenutku izvr\u0161enja krivi\u010dnog dela \u2014 kada nisu dostupna druga dokazna sredstva \u2014 po pravilu se smatraju zakonitim dokazima od strane turskih sudova, naro\u010dito u kontekstu telefonskih razgovora. Nasuprot tome, zapisi napravljeni sistematski ili smi\u0161ljeno van neposrednog konteksta krivi\u010dnog dela kvalifikuju se kao nezakonito pribavljeni dokazi i sami po sebi mogu prouzrokovati krivi\u010dnu odgovornost lica koje ih je snimilo.<\/p>\nBitni elementi bi\u0107a krivi\u010dnog dela iznude<\/h2>\n
Neopravdana korist kao centralni pojam krivi\u010dnog dela<\/h2>\n
Razgrani\u010denje od srodnih krivi\u010dnih dela<\/h2>\n
Procesnopravni aspekti: gonjenje, nadle\u017enost i sankcije<\/h2>\n
Dokazivanje iznude<\/h2>\n
\n