{"id":62587,"date":"2026-03-27T20:00:28","date_gmt":"2026-03-27T17:00:28","guid":{"rendered":"https:\/\/ozansoylu.av.tr\/?p=62587"},"modified":"2026-03-26T13:11:56","modified_gmt":"2026-03-26T10:11:56","slug":"privremene-mere-obezbedenja-u-turskom-gradanskom-postupku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ozansoylu.av.tr\/sr\/privremene-mere-obezbedenja-u-turskom-gradanskom-postupku\/","title":{"rendered":"Privremene Mere Obezbe\u0111enja u Turskom Gra\u0111anskom Postupku"},"content":{"rendered":"

Tursko gra\u0111ansko procesno pravo predvi\u0111a institut privremene pravne za\u0161tite koji sudovima omogu\u0107ava da donesu obezbe\u0111uju\u0107e mere pre nego \u0161to bude doneta pravnosna\u017ena presuda o osnovanosti tu\u017ebenog zahteva. U turskom pravu ovaj institut se naziva ihtiyati tedbir<\/em> i ima za cilj da sa\u010duva pravni polo\u017eaj stranke tokom \u010ditavog sudskog postupka, kako bi se spre\u010dilo da protok vremena ili promena okolnosti u\u010dine iluzornim izvr\u0161enje eventualne povoljne presude. Normativnu osnovu ovog instituta \u010dine \u010dlanovi 389 do 399 Zakonika o gra\u0111anskom postupku broj 6100, koji se na turskom jeziku naziva Hukuk Muhakemeleri Kanunu<\/em> (HMK), a koji je stupio na snagu 2011. godine i temeljito reformisao sistem privremene pravne za\u0161tite u turskom pravu.<\/p>\n

Pravna priroda i pojam<\/h2>\n

Privremena mera obezbe\u0111enja u turskom pravu predstavlja sudsku meru za\u0161tite privremenog karaktera, su\u0161tinski razli\u010ditu od svake odluke o meritumu spora. Njome se ne re\u0161ava nijedno pitanje koje se ti\u010de materijalnih prava stranaka, niti se prejudicira ishod glavnog postupka. Turska pravna doktrina je jedinstvena u stavu da se radi o privremenoj i instrumentalnoj za\u0161titi koja traje od pokretanja postupka do pravnosna\u017enosti kona\u010dne presude, a \u010diji je jedini cilj da neutrali\u0161e opasnosti koje tok su\u0111enja name\u0107e za\u0161ti\u0107enom pravu. Vrhovni kasacioni sud Turske (Yarg\u0131tay<\/em>) je u ustaljenoj sudskoj praksi potvrdio da privremena mera ne sme biti kori\u0161\u0107ena ni kao sredstvo pritiska na protivnu stranku, ni kao na\u010din da se prejudicira odluka koja pripada sudu koji sudi o meritumu.<\/p>\n

Neophodno je razgrani\u010diti privremenu meru obezbe\u0111enja u u\u017eem smislu (ihtiyati tedbir<\/em>) od privremene zabrane raspolaganja imovinom (ihtiyati haciz<\/em>), koja je ure\u0111ena zakonodavstvom o izvr\u0161nom postupku i ste\u010daju. Privremena zabrana raspolaganja imovinom primenjuje se isklju\u010divo radi obezbe\u0111enja nov\u010danih potra\u017eivanja i odnosi se samo na imovinu du\u017enika. Privremena mera obezbe\u0111enja, naprotiv, ima znatno \u0161ire polje primene \u2014 mo\u017ee biti odre\u0111ena u svakom postupku \u010diji je predmet konkretno pravo ili stvar, bez obzira na bilo kakvu isklju\u010divo nov\u010danu dimenziju spora.<\/p>\n

Zakonski uslovi<\/h2>\n

Uslovi za odre\u0111ivanje privremene mere obezbe\u0111enja propisani su u stavu prvom \u010dlana 389 HMK, koji glasi:<\/p>\n

Mevcut durumda meydana gelebilecek bir de\u011fi\u015fme nedeniyle hakk\u0131n elde edilmesinin \u00f6nemli \u00f6l\u00e7\u00fcde zorla\u015faca\u011f\u0131ndan ya da tamamen imk\u00e2ns\u0131z h\u00e2le gelece\u011finden veya gecikme sebebiyle bir sak\u0131ncan\u0131n yahut ciddi bir zarar\u0131n do\u011faca\u011f\u0131ndan endi\u015fe edilmesi h\u00e2llerinde, uyu\u015fmazl\u0131k konusu hakk\u0131nda ihtiyati tedbir karar\u0131 verilebilir.<\/em><\/p>\n

Ovom odredbom je propisano da privremena mera mo\u017ee biti odre\u0111ena kada postoji opravdana bojazan da bi promena postoje\u0107eg stanja mogla znatno ote\u017eati ili potpuno onemogu\u0107iti ostvarenje prava predlaga\u010da, ili da bi odlaganje prouzrokovalo zna\u010dajnu \u0161tetu ili ozbiljne nepovoljne posledice. Iz navedene odredbe proisti\u010du dva temeljna uslova. S jedne strane, predlaga\u010d je du\u017ean da u\u010dini verovatnim postojanje prava \u010dija za\u0161tita se tra\u017ei, prema dokaznom standardu koji tursko pravo naziva yakla\u015f\u0131k ispat<\/em> \u2014 to jest, priblizno dokazivanje koje je ispod nivoa punog dokaza, ali prevazilazi nivo puke tvrdnje. S druge strane, mora postojati konkretna ugro\u017eenost zbog koje \u010dekanje do dono\u0161enja kona\u010dne odluke postaje neprihvatljivo. Ovi uslovi odgovaraju klasi\u010dnim kriterijumima kontinentalnog procesnog prava \u2014 fumus boni iuris<\/em> i periculum in mora<\/em>.<\/p>\n

Nadle\u017enost i postupak podno\u0161enja predloga<\/h2>\n

\u010clan 390 HMK odre\u0111uje sud nadle\u017ean za odlu\u010divanje o predlozima za privremene mere obezbe\u0111enja. Pre podno\u0161enja glavne tu\u017ebe, predlog se podnosi sudu koji bi bio stvarno i mesno nadle\u017ean za odlu\u010divanje o osnovanosti zahteva. Nakon pokretanja glavnog postupka, predlog za privremenu meru mo\u017ee se podneti isklju\u010divo sudu koji postupa u glavnoj stvari. Ovo pravilo o nadle\u017enosti obezbe\u0111uje uskla\u0111enost izme\u0111u obezbe\u0111uju\u0107eg i glavnog postupka i spre\u010dava fragmentaciju sudske nadle\u017enosti.<\/p>\n

Predlog mora ispunjavati odre\u0111ene formalne uslove. Predlaga\u010d je du\u017ean da jasno iznese pravni i \u010dinjeni\u010dni osnov svog zahteva, da precizno ozna\u010di tra\u017eenu meru i da navede vrstu i iznos predlo\u017eenog obezbe\u0111enja. Sud odlu\u010duje po pravilu bez zakazivanja ro\u010di\u0161ta za saslu\u0161anje stranaka. Kada za\u0161tita prava zahteva neodlo\u017enu intervenciju, stav drugi \u010dlana 390 HMK ovla\u0161\u0107uje sud da odredi meru bez prethodnog saslu\u0161anja protivne stranke, u postupku ex parte<\/em> \u2014 bez obave\u0161tavanja druge strane. Ova izuzetna mogu\u0107nost opravdana je potrebom da se spre\u010di situacija u kojoj bi prethodni kontradiktorni postupak li\u0161io meru svakog prakti\u010dnog dejstva u slu\u010dajevima krajnje hitnosti.<\/p>\n

Sadr\u017eina odre\u0111ene mere<\/h2>\n

\u010clan 391 HMK daje sudu \u0161iroka diskreciona ovla\u0161\u0107enja pri odre\u0111ivanju konkretne sadr\u017eine privremene mere obezbe\u0111enja. Zakon izri\u010dito nabraja kao mogu\u0107e mere: stavljanje sporne stvari ili prava pod sudsku \u010duvaru, predaju stvari imenovanom sudskom \u010duvaru, kao i naloge da se ne\u0161to u\u010dini ili propusti. U turskoj sudskoj praksi privremene mere se odre\u0111uju u veoma raznovrsnim situacijama: zabrana otu\u0111enja nepokretnosti u sporu o pravu svojine, privremeno dodeljivanje prava stanovanja u zajedni\u010dkom stanu jednom od supru\u017enika u postupku razvoda braka, privremena obustava dejstva odluka organa privrednog dru\u0161tva u privrednim sporovima, ili zabrana distribucije dela u predmetima iz oblasti intelektualne svojine. Sudska praksa Yarg\u0131tay<\/em>-a postavlja, me\u0111utim, nepremostivu granicu: privremena mera ne mo\u017ee po svojim posledicama biti istozna\u010dna meritornom re\u0161enju spora pre dono\u0161enja kona\u010dne presude, jer bi to li\u0161ilo glavni postupak svakog smisla.<\/p>\n

Obezbe\u0111enje<\/h2>\n

\u010clan 392 HMK name\u0107e predlaga\u010du obavezu polaganja obezbe\u0111enja, namenjenog pokrivanju eventualne \u0161tete koju bi protivna stranka ili tre\u0107a lica pretrpela u slu\u010daju da se privremena mera poka\u017ee neosnovanom. Vrstu i iznos obezbe\u0111enja odre\u0111uje sud prema okolnostima svakog konkretnog slu\u010daja. Izuzetak je predvi\u0111en kada predlog po\u010diva na javnim ispravama ili neoborivim dokazima \u2014 u tom slu\u010daju sud mo\u017ee, uz izri\u010dito obrazlo\u017eenje, osloboditi predlaga\u010da od obaveze polaganja obezbe\u0111enja. Obezbe\u0111enje ispunjava dvostruku funkciju: \u0161titi protivnu stranku od posledica neosnovane mere i deluje kao odvra\u0107aju\u0107i faktor od zloupotreba koje bi bile motivisane isklju\u010divo strate\u0161kim ili procesno-takti\u010dkim razlozima.<\/p>\n

Izvr\u0161enje i rokovi<\/h2>\n

Izvr\u0161enje odre\u0111ene privremene mere mora biti zatra\u017eeno u roku od jedne nedelje od dana dono\u0161enja re\u0161enja, jer u suprotnom mera automatski prestaje da va\u017ei u skladu sa \u010dlanom 393 HMK. Izvr\u0161enje sprovodi izvr\u0161ni organ (icra dairesi<\/em>) nadle\u017ean prema sedi\u0161tu suda koji je odredio meru, ili prema mestu gde se nalazi predmet obezbe\u0111enja. Taj organ je ovla\u0161\u0107en da po potrebi primeni sredstva prinude radi obezbe\u0111ivanja fakti\u010dkog izvr\u0161enja sudskog re\u0161enja.<\/p>\n

Kada je privremena mera odre\u0111ena pre podno\u0161enja glavne tu\u017ebe, \u010dlan 397 HMK obavezuje predlaga\u010da da podnese tu\u017ebu o glavnom zahtevu u roku od dve nedelje od dana kada je zatra\u017eeno izvr\u0161enje mere. Dokaz o podno\u0161enju tu\u017ebe mora biti predo\u010den izvr\u0161nom organu, koji o tome izdaje potvrdu. U protivnom, mera prestaje da va\u017ei po sili zakona. Mehanizam automatskog prestanka dejstva mere ima za cilj da spre\u010di upotrebu privremene mere kao samostalnog instrumenta pritiska, odvojenog od ozbiljne i stvarne namere da se vodi glavni postupak.<\/p>\n

Pravni lekovi i ukidanje<\/h2>\n

Stranka prema kojoj je privremena mera odre\u0111ena bez prethodnog saslu\u0161anja mo\u017ee podneti prigovor. Sud o prigovoru odlu\u010duje po hitnom postupku. Kao osnovi za prigovor mogu se navesti: nenadle\u017enost suda, odsustvo zakonskih uslova za odre\u0111ivanje mere, nedovoljna verovatno\u0107a prava i prigovori koji se odnose na obezbe\u0111enje. Re\u0161enje doneto po prigovoru podlo\u017eno je \u017ealbi pred apelacionim sudom (B\u00f6lge Adliye Mahkemesi<\/em>).<\/p>\n

Pored toga, \u010dlan 396 HMK svim strankama daje mogu\u0107nost da tra\u017ee izmenu ili ukidanje mere u slu\u010daju bitne naknadne promene \u010dinjeni\u010dnih ili pravnih okolnosti koje su bile osnov za njeno dono\u0161enje. Na taj na\u010din sud zadr\u017eava stalna kontrolna ovla\u0161\u0107enja nad merama koje je odredio i mo\u017ee ih prilagoditi razvoju situacije.<\/p>\n

Odgovornost za neosnovanu meru<\/h2>\n

\u010clan 399 HMK ure\u0111uje posledice privremene mere koja se u kona\u010dnom ishodi\u0161tu poka\u017ee odre\u0111enom bez dovoljnog opravdanja. Stranka koja je takvu meru ishodovala du\u017ena je da naknadi \u0161tetu koju su protivna stranka i tre\u0107a lica pretrpela usled njenog izvr\u0161enja. Tu\u017eba za naknadu \u0161tete mora biti podneta u roku od jedne godine od dana kada je mera ukinuta, ili od dana kada je presuda o meritumu postala pravnosna\u017ena. Ovaj re\u017eim odgovornosti dopunjuje mehanizam obezbe\u0111enja i garantuje da se pribegavanje institutu privremene za\u0161tite odvija u okviru ozbiljnog postupka vo\u0111enog u dobroj veri.<\/p>\n

\n

Za vi\u0161e pomo\u0107i ili konsultacije o ovom pitanju, mo\u017eete nas kontaktirati.<\/a><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tursko gra\u0111ansko procesno pravo predvi\u0111a institut privremene pravne za\u0161tite koji sudovima omogu\u0107ava da donesu obezbe\u0111uju\u0107e mere pre nego \u0161to bude […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":62588,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_lmt_disableupdate":"","_lmt_disable":"","footnotes":""},"categories":[540],"tags":[],"class_list":["post-62587","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pravo-stranaca-sr"],"aioseo_notices":[],"aioseo_head":"\n\t\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t