Presuda doneta od strane stranog suda ne proizvodi automatski pravno dejstvo u Turskoj. Ovaj temeljni princip me\u0111unarodnog privatnog prava podrazumeva da svako ko je dobio sudsku odluku u inostranstvu \u2014 bilo da se radi o presudi o razvodu braka, odluci o starateljstvu, nalogu za pla\u0107anje alimentacije ili bilo kojoj drugoj gra\u0111ansko-pravnoj odluci \u2014 mora pokrenuti poseban postupak pred turskim sudovima kako bi ta odluka bila priznata ili izvr\u0161ena na turskoj teritoriji. Bez ovog postupka, strana presuda nema nikakvo pravno dejstvo u turskom pravnom sistemu.<\/p>\n
Pravni okvir koji ure\u0111uje ovu materiju sadr\u017ean je u Zakonu o me\u0111unarodnom privatnom pravu i me\u0111unarodnom gra\u0111anskom postupku, poznatom pod skra\u0107enicom M\u00d6HUK (Milletleraras\u0131 \u00d6zel Hukuk ve Usul Hukuku Hakk\u0131nda Kanun, Zakon br. 5718), posebno u \u010dlancima od 50 do 59. Ovaj zakon ure\u0111uje uslove, proceduralne forme i pravne posledice priznavanja i izvr\u0161enja stranih presuda u turskom pravu.<\/p>\n
Tursko pravo pravi va\u017enu razliku izme\u0111u priznavanja (tan\u0131ma<\/em>) i izvr\u0161enja (tenfiz<\/em>) strane presude. Priznanje zna\u010di da turski sud prihvata stranu sudsku odluku kao pravosna\u017enu presudu ili kao obavezuju\u0107i dokaz. Ovo se pre svega odnosi na konstitutivne ili deklaratorne presude, to jest one koje menjaju ili utvr\u0111uju neko pravno stanje \u2014 kao \u0161to su razvod braka, utvr\u0111ivanje o\u010dinstva ili promena imena \u2014 bez nametanja obaveze koja bi se mogla prinudno izvr\u0161iti.<\/p>\n Izvr\u0161enje, s druge strane, odnosi se na kondemnatorske presude koje nala\u017eu konkretnu prestaciju: pla\u0107anje odre\u0111enog nov\u010danog iznosa, isplatu alimentacije, naknadu \u0161tete ili ispunjenje neke druge obaveze. Da bi se takve odluke mogle sprovesti putem turskih izvr\u0161nih organa, nadle\u017eni turski sud mora doneti odluku o egzekvaturiju. Va\u017eno je naglasiti da svaka odluka o izvr\u0161enju nu\u017eno uklju\u010duje i priznanje, ali ne i obrnuto: priznata presuda nije nu\u017eno i izvr\u0161iva.<\/p>\n \u010clan 50, stav 1 M\u00d6HUK propisuje: „Izvr\u0161enje u Turskoj presuda koje su doneli strani sudovi u gra\u0111anskim predmetima, a koje su postale pravosna\u017ene u skladu sa zakonom dr\u017eave u kojoj su donete, uslovljeno je dono\u0161enjem odluke o izvr\u0161enju od strane nadle\u017enog turskog suda.“<\/em><\/p>\n Zakonom propisani uslovi podeljeni su u dve kategorije: procesne pretpostavke i materijalne pretpostavke.<\/p>\n Procesne pretpostavke proistekle su iz \u010dlana 50 M\u00d6HUK i ti\u010du se same prirode strane odluke: mora je doneti pravosudni organ strane dr\u017eave \u2014 a ne upravni organ \u2014 mora se odnositi na spor iz oblasti privatnog prava i mora biti pravosna\u017ena u dr\u017eavi porekla. Odluka koja je jo\u0161 uvek podlo\u017ena \u017ealbi u dr\u017eavi u kojoj je doneta, ili \u010diji rok za pobijanje jo\u0161 nije istekao, ne mo\u017ee biti predmet razmatranja turskog suda. Pravosna\u017enost odluke ocenjuje se prema pravu dr\u017eave porekla.<\/p>\n Materijalne pretpostavke navedene su u \u010dlanu 54 M\u00d6HUK. \u010clan 54 M\u00d6HUK propisuje: „Nadle\u017eni sud donosi odluku o izvr\u0161enju ako su ispunjeni slede\u0107i uslovi: a) postojanje uzajamnosti izme\u0111u Republike Turske i dr\u017eave u kojoj je presuda doneta, zasnovane na sporazumu, zakonskoj odredbi ili stvarnoj praksi koja omogu\u0107ava izvr\u0161enje turskih presuda u toj dr\u017eavi; b) presuda nije doneta u predmetu koji spada u isklju\u010divu nadle\u017enost turskih sudova, ili \u2014 na prigovor tu\u017eenog \u2014 nije doneta od strane suda koji je prihvatio nadle\u017enost bez stvarne veze sa predmetom spora ili strankama; c) presuda nije u o\u010diglednoj suprotnosti sa javnim poretkom; d) stranka protiv koje se tra\u017ei izvr\u0161enje uredno je pozvana pred strani sud u skladu sa merodavnim pravom, ili je bila zastupana pred tim sudom, ili nije osu\u0111ena u odsustvu suprotno tom pravu, i nije isticala nijedan od tih razloga pred turskim sudom.“<\/em><\/p>\n Uslov uzajamnosti \u2014 to jest postojanje sporazuma ili prakse na osnovu koje strana dr\u017eava tako\u0111e priznaje i izvr\u0161ava turske presude \u2014 primenjuje se isklju\u010divo u postupku izvr\u0161enja, a ne u postupku priznavanja. To izri\u010dito propisuje \u010dlan 58 M\u00d6HUK. Turska odr\u017eava odnose uzajamnosti, ugovorene ili stvarne, sa velikim brojem dr\u017eava, uklju\u010duju\u0107i Srbiju, Nema\u010dku, Francusku i \u0160paniju, tako da ovaj uslov u praksi retko predstavlja prepreku.<\/p>\n Centralni princip turskog postupka priznavanja i izvr\u0161enja je takozvana zabrana revizije merituma (revizyon yasa\u011f\u0131<\/em>). Turski sud nije ovla\u0161\u0107en da ponovo ispituje sadr\u017eaj strane presude: ne mo\u017ee ocenjivati da li je strani sud pravilno primenio pravo niti da li je pravilno utvrdio \u010dinjenice. Turski sud isklju\u010divo proverava da li su ispunjeni uslovi predvi\u0111eni M\u00d6HUK-om. Kada su ti uslovi ispunjeni, sud je zakonski obavezan da donese odluku o priznavanju ili egzekvaturiju. Vrhovni sud Turske (Yarg\u0131tay) dosledno ukida odluke u kojima je ova zabrana bila povre\u0111ena.<\/p>\n Najzna\u010dajniji razlog za odbijanje priznavanja ili izvr\u0161enja u praksi jeste o\u010digledna suprotnost strane presude sa turskim javnim poretkom. Ovaj kriterijum tuma\u010di se restriktivno: nije svako odstupanje od turskog prava dovoljno da opravda odbijanje, ve\u0107 samo slu\u010dajevi u kojima je strana odluka o\u010digledno nespojiva sa temeljnim principima turskog pravnog sistema, sa ustavno za\u0161ti\u0107enim pravima ili sa osnovnim eti\u010dkim vrednostima turskog dru\u0161tva. Presude koje potpuno isklju\u010duju ili ozbiljno ograni\u010davaju osnovna prava, ili koje su suprotne klju\u010dnim principima turskog porodi\u010dnog prava, mogu biti odbijene po ovom osnovu.<\/p>\n Prema \u010dlanu 51 M\u00d6HUK, mesna nadle\u017enost pripada sudu prema mestu prebivali\u0161ta tu\u017eenog u Turskoj. Ako tu\u017eeni nema prebivali\u0161te u Turskoj, podnosilac zahteva mo\u017ee po sopstvenom izboru pokrenuti postupak pred sudovima u Ankari, Istanbulu ili Izmiru. U pogledu stvarne nadle\u017enosti, op\u0161ti nadle\u017eni organ je prvostepeni gra\u0111anski sud (Asliye Hukuk Mahkemesi<\/em>); u porodi\u010dnim predmetima nadle\u017enost pripada porodi\u010dnom sudu (Aile Mahkemesi<\/em>).<\/p>\n \u010clan 53 M\u00d6HUK nabraja dokumentaciju koja mora biti prilo\u017eena uz zahtev: overeni original presude ili overena kopija iste, dokument kojim se potvr\u0111uje pravosna\u017enost odluke, kao i ovla\u0161\u0107eni prevod na turski jezik, overen od strane notara ili konzulata. U turskoj sudskoj praksi zahteva se i apostil na stranom dokumentu u skladu sa Ha\u0161kom konvencijom iz 1961. godine, \u010dije su potpisnice i Turska i Srbija.<\/p>\n Postupak priznavanja i izvr\u0161enja sprovodi se prema skra\u0107enom postupku (basit yarg\u0131lama usul\u00fc<\/em>), u skladu sa \u010dlanom 55 M\u00d6HUK. Ovaj procesni okvir omogu\u0107ava na\u010delno brzo re\u0161avanje predmeta. Rokovi za okon\u010danje postupka u praksi variraju izme\u0111u \u010detiri i dvanaest meseci, zavisno od slo\u017eenosti predmeta i optere\u0107enosti suda.<\/p>\n \u010clan 58 M\u00d6HUK predvi\u0111a da zahtev za priznanje mo\u017ee biti podnet i u okviru postupka koji je ve\u0107 u toku pred turskim sudom. Zahtev za izvr\u0161enje, me\u0111utim, mora se obavezno pokrenuti kao samostalan i odvojen postupak: ne mo\u017ee se ista\u0107i kao uzgredni zahtev u teku\u0107em sporu. U slu\u010daju odbijanja zahteva, podnosilac mo\u017ee izjaviti \u017ealbu regionalnom apelacionom sudu (B\u00f6lge Adliye Mahkemesi<\/em>), a potom podneti zahtev za reviziju pred Yarg\u0131tay-em. Izjavljivanje pravnog leka odla\u017ee izvr\u0161enje odluke: odluka o egzekvaturiju mo\u017ee se sprovesti tek nakon \u0161to postane pravosna\u017ena.<\/p>\n Zna\u010dajna prakti\u010dna izmena uvedena je 2017. godine dopunom Zakona o mati\u010dnim knjigama (N\u00fcfus Hizmetleri Kanunu). Na osnovu ove reforme, supru\u017enici koji su se razveli u inostranstvu mogu \u2014 ukoliko su oba saglasna \u2014 zajedni\u010dki podneti zahtev za priznanje neposredno mati\u010daru, bez potrebe za pokretanjem sudskog postupka. Ovo pojednostavljivanje primenjuje se isklju\u010divo u slu\u010dajevima u kojima izme\u0111u stranaka nema spora o priznavanju stranog razvoda braka. \u010cim se pojave akcesorni zahtevi \u2014 kao \u0161to su utvr\u0111ivanje alimentacije, starateljstvo nad decom ili naknada \u0161tete \u2014 sudski egzekvatur ostaje neophodan, budu\u0107i da samo kroz taj postupak odgovaraju\u0107e odluke sti\u010du izvr\u0161nu snagu u Turskoj.<\/p>\n Onaj ko je u inostranstvu dobio presudu o razvodu braka ili neku drugu relevantnu gra\u0111ansko-pravnu odluku, a propusti da pokrene postupak u Turskoj, izla\u017ee se pravnim posledicama koje nisu zanemarljive. U turskom pravnom sistemu, doti\u010dna osoba ostaje upisana kao ven\u010dana u mati\u010dnim registrima, \u0161to joj onemogu\u0107ava sklapanje novog braka u Turskoj. Biv\u0161i supru\u017enik zadr\u017eava svoja nasledna prava. Odluke o alimentaciji, starateljstvu i naknadi \u0161tete ne mogu se prinudno sprovesti putem turskih izvr\u0161nih organa bez prethodnog egzekvaturija. Ove posledice nagla\u0161avaju va\u017enost blagovremenog delovanja nakon dobijanja strane sudske odluke koja ima dejstvo na turski pravni sistem.<\/p>\nUslovi za priznanje i izvr\u0161enje<\/h2>\n
Zabrana preispitivanja merituma<\/h2>\n
Javni poredak kao razlog za odbijanje<\/h2>\n
Nadle\u017eni sud i potrebna dokumentacija<\/h2>\n
Procesni aspekti i pravni lekovi<\/h2>\n
Reforma iz 2017. godine u oblasti razvoda braka<\/h2>\n
Posledice propu\u0161tanja pokretanja postupka<\/h2>\n
\n