Sudska kontrola je za\u0161titna mera u turskom krivi\u010dnom procesnom pravu koja osumnji\u010denom ili optu\u017eenom licu omogu\u0107ava da ostane na slobodi tokom istrage ili krivi\u010dnog postupka, uz obavezu po\u0161tovanja odre\u0111enih uslova koje name\u0107e sudija ili sud. Umesto da se sloboda li\u010dnosti u potpunosti oduzme putem pritvora, nadle\u017eni organ osobu vezuje nizom obaveza \u010diji je cilj da obezbedi pravilno odvijanje postupka. Mera se pravno nalazi izme\u0111u potpune slobode i pritvora, i predstavlja konkretan izraz na\u010dela srazmernosti koje u turskom krivi\u010dnom pravu igra centralnu ulogu.<\/p>\n
Pravni osnov nalazi se u \u010dlanovima 109 do 115 Zakonika o krivi\u010dnom postupku (Zakon br. 5271, poznat pod skra\u0107enicom CMK). Institut je uveden kao novina u tursko pravo putem CMK-a, a direktna inspiracija poti\u010de iz francuskog krivi\u010dnog procesnog prava, konkretno iz instituta contr\u00f4le judiciaire<\/em>. Iako je regulativa u velikoj meri preuzeta po uzoru na francuski model, turski zakonodavac je odredbe prilagodio doma\u0107em pravnom i institucionalnom kontekstu, ne prihvataju\u0107i strana re\u0161enja nekriti\u010dki.<\/p>\n Na\u010delo srazmernosti predstavlja sr\u017e instituta sudske kontrole. \u010clan 100 stav 1 CMK-a propisuje da se re\u0161enje o pritvoru ne mo\u017ee doneti ako bi ono bilo nesrazmerno u odnosu na zna\u010daj predmeta i o\u010dekivanu kaznu ili meru bezbednosti. U slu\u010dajevima kada zakonski uslovi za pritvor tehni\u010dki postoje, ali bi stvarno pritvoreni\u0161tvo bilo preterano u konkretnim okolnostima, sudija se opredeqljuje za sudsku kontrolu kao odgovaraju\u0107u alternativu.<\/p>\n Da bi se mogla doneti odluka o sudskoj kontroli, potrebno je da postoje osnovi sumnje da je osumnji\u010deni ili optu\u017eeni izvr\u0161io krivi\u010dno delo, da u spisu predmeta postoje konkretni dokazi, kao i da postoji zakonski razlog koji bi opravdao pritvor. Kao \u010detvrti uslov, sama sudska kontrola mora biti srazmerna, a dono\u0161enje re\u0161enja o pritvoru bi povre\u0111ivalo na\u010delo srazmernosti. \u010clan 109 stav 2 CMK-a propisuje, pored toga, da se odredbe o sudskoj kontroli mogu primeniti i u slu\u010dajevima u kojima je pritvor zakonom zabranjen \u2014 kao \u0161to je slu\u010daj kod krivi\u010dnih dela za koja je propisana maksimalna kazna zatvora do dve godine.<\/p>\n Obaveze koje se mogu nametnuti odlukom o sudskoj kontroli taksativno su navedene u \u010dlanu 109 stav 3 CMK-a. Me\u0111u mogu\u0107im merama nalaze se zabrana napu\u0161tanja zemlje, obaveza redovnog javljanja na mesta koja odredi sudija u propisanim rokovima, po\u0161tovanje kontrolnih mera koje se ti\u010du profesionalne delatnosti ili obrazovanja po nalogu nadle\u017enih organa, te zabrana upravljanja odre\u0111enim vozilima uz predaju voza\u010dke dozvole. Mogu se odrediti i zabrana pose\u0107ivanja odre\u0111enih osoba ili mesta, predaja vatrenog oru\u017eja, uklju\u010divanje u program le\u010denja zavisnosti od alkohola ili opojnih droga, polaganje nov\u010dane garancije, kao i ku\u0107ni pritvor, tj. obaveza da osumnji\u010deni ili optu\u017eeni ne napu\u0161ta svoju stambenu prostoriju.<\/p>\n Od svih ovih mera, zabrana napu\u0161tanja zem\u011b je daleko naj\u010de\u0161\u0107e primenjivana u turskoj sudskoj praksi. Kada sudija ili sud donese zabranu izlaska iz zemqe, odluka se odmah prenosi putem pravosudnog informacionog sistema UYAP svim grani\u010dnim prelazima, uklju\u010duju\u0107i aerodrome i carinska mesta. Paso\u0161 koji lice eventualno poseduje se oduzima, \u010dime svaki odlazak iz Turske postaje fakti\u010dki nemogu\u0107 za vreme trajanja mere.<\/p>\n Obaveza periodi\u010dnog javljanja na policijsku stanicu ili sud \u2014 u praksi poznata kao obaveza potpisa \u2014 tako\u0111e je \u010dest oblik sudske kontrole. Nepo\u0161tovanje ove obaveze bez opravdanog razloga povla\u010di ozbiljne pravne posledice. \u010clan 112 CMK-a propisuje da se osumnji\u010deni ili optu\u017eeni koji namerno i bez zakonskog opravdanja ne ispunjava obaveze sudske kontrole mo\u017ee pritvoriti od strane nadle\u017enog sudskog organa, bez obzira na visinu maksimalne kazne propisane za konkretno krivi\u010dno delo.<\/p>\n Odluku o sudskoj kontroli u fazi istrage donosi istra\u017eni sudija na zahtev javnog tu\u017eioca, a u fazi su\u0111enja \u2014 nadle\u017eni sud. Odluka se zasniva na proceni opasnosti od bekstva, opasnosti od uticaja na dokaze i opasnosti od ponavljanja krivi\u010dnog dela. Jednom doneta, odluka nije nepromenljiva: i tu\u017eila\u0161tvo i odbrana mogu u svakom trenutku tra\u017eiti njenu izmenu ili ukidanje.<\/p>\n CMK propisuje jasne rokove za maksimalno trajanje sudske kontrole. Za predmete koji ne ulaze u nadle\u017enost te\u0161kog krivi\u010dnog suda, maksimalno trajanje je dve godine, uz mogu\u0107nost produ\u017eenja za jo\u0161 jednu godinu u izuzetnim slu\u010dajevima uz obrazlo\u017eenje. Za predmete u nadle\u017enosti te\u0161kog krivi\u010dnog suda, maksimalno trajanje je tri godine, tako\u0111e uz mogu\u0107nost produ\u017eenja, s tim da ukupno produ\u017eenje ne mo\u017ee pre\u0107i tri godine \u2014 ili \u010detiri godine za krivi\u010dna dela definisana u odre\u0111enim poglavljima Turskog krivi\u010dnog zakonika i krivi\u010dna dela koja potpadaju pod Zakon o borbi protiv terorizma.<\/p>\n Za maloletne osumnji\u010dene ili optu\u017eene, rokovi predvi\u0111eni \u010dlanom 110\/A CMK-a primenjuju se u polovi\u010dnom iznosu, odredba kojom se nastoji spre\u010diti da maloletnici trpe negativne posledice po svoj razvoj i resocijalizaciju usled dugotrajne sudske kontrole.<\/p>\n \u010clan 109 stav 4 CMK-a propisuje da se pitanje da li je dalje sprovo\u0111enje sudske kontrole neophodno preispituje u razmacima koji ne smeju biti du\u017ei od \u010detiri meseca: u fazi istrage na zahtev javnog tu\u017eioca pred istra\u017enim sudijom, a u fazi su\u0111enja \u2014 po slu\u017ebenoj du\u017enosti od strane suda. Ovaj mehanizam periodi\u010dnog preispitivanja predstavlja va\u017enu procesnu garanciju protiv neograni\u010denog produ\u017eivanja obaveza koje vi\u0161e mo\u017eda nisu opravdane.<\/p>\n \u010clan 111 CMK-a ure\u0111uje ukidanje ili izmenu odluke o sudskoj kontroli. Tekst odredbe glasi: „(1) Na zahtev osumnji\u010denog ili optu\u017eenog, nakon pribavljanja mi\u0161ljenja javnog tu\u017eioca, sudija ili sud mo\u017ee u roku od pet dana doneti odluku u skladu sa stavom 2 \u010dlana 110. (2) Protiv odluka koje se odnose na sudsku kontrolu mo\u017ee se izjaviti \u017ealba.“<\/em><\/p>\n Kada prestanu da postoje okolnosti koje su opravdavale primenu mere \u2014 jer se opasnost od bekstva smanjila, dokazi su obezbe\u0111eni ili je postupak pri kraju \u2014 odbrana mo\u017ee zahtevati potpuno ukidanje mere ili smanjenje nametnnutih obaveza. Rok za izjavljivanje \u017ealbe na odluku o sudskoj kontroli iznosi sedam dana od njenog dostavljanja ili objavljivanja.<\/p>\n U fazi istrage, \u017ealba se podnosi istra\u017enom sudiji, a o njoj odlu\u010duje nadle\u017eni prvostepeni krivi\u010dni sud. U toku su\u0111enja, nadle\u017eni sud ispituje svaku \u017ealbu na sopstvene odluke o sudskoj kontroli putem redovnih pravnih lekova predvi\u0111enih turskim krivi\u010dnim procesnim pravom.<\/p>\n Relevantna distinkcija ti\u010de se na\u010dina na koji se vreme provedeno pod sudskom kontrolom tretira u odnosu na eventualnu kaznu zatvora. Kao op\u0161te pravilo va\u017ei da se period sudske kontrole ne smatra li\u0161enjem slobode i stoga se ne mo\u017ee ura\u010dunati u kaznu zatvora. Izuzetak se odnosi na ku\u0107ni pritvor: vreme provedeno pod obavezom da lice ne napu\u0161ta svoju stambenu prostoriju ura\u010dunava se u kaznu, pri \u010demu svaka dva dana ku\u0107nog pritvora odgovaraju jednom danu zatvora.<\/p>\n Ova distinkcija osvetljava temeljnu prirodu sudske kontrole kao mere koja \u010duva li\u010dnu slobodu uz odre\u0111ena ograni\u010denja u javnom interesu. Za razliku od pritvora, sudska kontrola u ustavnom smislu ne predstavlja li\u0161enje slobode \u2014 mada se ku\u0107ni pritvor, zbog svog fakti\u010dkog restriktivnog dejstva, u turskom pravu tretira druga\u010dije, uva\u017eavaju\u0107i zna\u010dajno ograni\u010denje slobode kretanja koje ova mera name\u0107e pojedincu.<\/p>\nNa\u010delo Srazmernosti kao Osnov<\/h2>\n
Obaveze Prema \u010clanu 109 Stav 3<\/h2>\n
Nadle\u017eni Organ i Postupak<\/h2>\n
Maksimalno Trajanje Mere<\/h2>\n
Ukidanje i Izmena Odluke<\/h2>\n
Ura\u010dunavanje u Kaznu<\/h2>\n
\n