Namerno nano\u0161enje telesnih povreda spada me\u0111u naj\u010de\u0161\u0107a krivi\u010dna dela u turskom krivi\u010dnom pravu, a istovremeno je jedno od onih koja izazivaju najvi\u0161e nedoumica kod onih koji nisu upoznati sa turskim pravnim sistemom. Razlog je jednostavan: pod jednim nazivom obuhva\u0107ena su pona\u0161anja veoma razli\u010dite prirode \u2014 od jednostavnog udarca bez trajnih posledica do napada koji prouzrokuju trajna o\u0161te\u0107enja zdravlja \u017ertve. Turski Krivi\u010dni zakonik (TCK) tu raznovrsnost re\u0161ava stepenastom strukturom koja razlikuje osnovni oblik dela, njegove kvalifikovane varijante i pravne posledice svake od njih.<\/p>\n
Krivi\u010dno delo namernog nano\u0161enja telesnih povreda regulisano je \u010dlanovima 86, 87 i 88 Turskog krivi\u010dnog zakonika, u okviru poglavlja posve\u0107enog krivi\u010dnim delima protiv telesnog integriteta. Pravno dobro koje se \u0161titi jeste fizi\u010dki i psihi\u010dki integritet svake osobe, kao i njeno dostojanstvo kao pojedinca. Inkriminisano pona\u0161anje sastoji se u namerno nano\u0161enoj fizi\u010dkoj boli drugom licu, naru\u0161avanju njegovog zdravlja ili uticaju na njegovu sposobnost percepcije.<\/p>\n
\u010clan 86\/1 TCK-a utvr\u0111uje osnovni oblik dela na slede\u0107i na\u010din:<\/p>\n
„Lice koje namerno prouzrokuje fizi\u010dki bol drugom licu ili dovede do naru\u0161avanja njegovog zdravlja ili sposobnosti percepcije kazni\u0107e se zatvorskom kaznom od jedne do tri godine.“<\/em><\/p>\n Da bi ovo krivi\u010dno delo postojalo, u\u010dinilac mora da postupa s umi\u0161ljajem, bilo direktnim ili eventualnim. Kod direktnog umi\u0161ljaja u\u010dinilac zna i \u017eeli da njegova radnja prouzrokuje povredu. Kod eventualnog umi\u0161ljaja u\u010dinilac predvi\u0111a mogu\u0107nost nano\u0161enja \u0161tete i prihvata taj ishod. Povrede prouzrokovane nepa\u017enjom, nasuprot tome, zasebno su inkriminisane u \u010dlanu 89 TCK-a kao nehatno krivi\u010dno delo.<\/p>\n Tursko krivi\u010dno pravo razlikuje nekoliko oblika namernog nano\u0161enja telesnih povreda zavisno od te\u017eine telesnih posledica i okolnosti pod kojima je delo izvr\u0161eno.<\/p>\n Prvi oblik je laka povreda koja se mo\u017ee otkloniti jednostavnom medicinskom intervencijom. Kada se nastala \u0161teta mo\u017ee zbrinuti osnovnom medicinskom negom \u2014 zavojem, \u010di\u0161\u0107enjem rane ili jednostavnim analgetikom \u2014 \u010dlan 86\/2 TCK-a propisuje bla\u017eu kaznu. U ovom slu\u010daju krivi\u010dni postupak se pokre\u0107e isklju\u010divo na zahtev o\u0161te\u0107enog, dakle potrebna je prijava \u017ertve, a kazna se kre\u0107e od \u010detiri meseca do jedne godine zatvora ili nov\u010dana kazna.<\/p>\n Drugi oblik je osnovna varijanta iz \u010dlana 86\/1, koja obuhvata sve povrede koje se ne mogu zbrinuti jednostavnom medicinskom intervencijom. Prelomi kostiju, duboke posekotine ili povrede koje zahtevaju dugotrajno le\u010denje spadaju u ovu kategoriju. Za razliku od prethodnog slu\u010daja, ovo krivi\u010dno delo se goni po slu\u017ebenoj du\u017enosti, \u0161to zna\u010di da povla\u010denje prijave od strane \u017ertve ne dovodi do obustave krivi\u010dnog gonjenja.<\/p>\n \u010clan 86\/3 Turskog krivi\u010dnog zakonika nabraja niz okolnosti koje delo pretvaraju u kvalifikovani oblik i podrazumevaju obavezno pove\u0107anje kazne za polovinu njenog iznosa. Navedeni \u010dlan glasi:<\/p>\n „Kada se krivi\u010dno delo namernog nano\u0161enja telesnih povreda izvr\u0161i: a) prema pretku, potomku, supru\u017eniku, biv\u0161em supru\u017eniku ili bratu ili sestri; b) prema licu koje se ne mo\u017ee fizi\u010dki ili psihi\u010dki braniti; c) zbog javne funkcije koju obavlja \u017ertva; d) zloupotrebom uticaja koji proisti\u010de iz vr\u0161enja javne funkcije; e) oru\u017ejem; f) s krajnjom okrutno\u0161\u0107u, kazna se izri\u010de bez zahteva za podno\u0161enjem prijave i pove\u0107ava se za polovinu; u slu\u010daju predvi\u0111enom u ta\u010dki f) pove\u0107anje iznosi jedan puni iznos kazne.“<\/em><\/p>\n Ove ote\u017eavaju\u0107e okolnosti gone se po slu\u017ebenoj du\u017enosti i u potpunosti su isklju\u010dene iz sfere primene krivi\u010dnopravne medijacije. Sudska praksa turskog Kasacionog suda (Yarg\u0131tay) tuma\u010dila je pojam „oru\u017eja“ ekstenzivno: ne samo vatreno oru\u017eje ili no\u017eevi, ve\u0107 i predmeti poput \u0161tapova, kamenja, fla\u0161a ili pojaseva mogu se smatrati oru\u017ejem u smislu \u010dlana 86\/3-e ako su upotrebljeni s mogu\u0107no\u0161\u0107u nano\u0161enja povrede.<\/p>\n Okolnost „krajnje okrutnosti“ zaslu\u017euje poseban osvrt, budu\u0107i da je jedina koja predvi\u0111a pove\u0107anje za ceo iznos \u2014 a ne za polovinu \u2014 osnovne kazne, \u0161to mo\u017ee dovesti do kazne od \u010dak \u0161est godina zatvora kada se primenjuje zajedno s \u010dlanom 86\/1.<\/p>\n Postoji i zasebna kategorija: nano\u0161enje telesnih povreda s ote\u017eavaju\u0107im posledicama, regulisana \u010dlanom 87 Turskog krivi\u010dnog zakonika. Ova odredba primenjuje se kada u\u010dinilac postupa s umi\u0161ljajem nano\u0161enja povrede, ali rezultat prevazilazi ono \u0161to je nameravao. Navedeni \u010dlan propisuje:<\/p>\n „Ako radnja namernog nano\u0161enja telesnih povreda prouzrokuje da \u017ertva pretrpi: a) trajno slabljenje nekog \u010dula ili organa; b) trajne te\u0161ko\u0107e pri govoru; c) vidljiv trajan o\u017eiljak na licu; d) \u017eivotnu opasnost za \u017ertvu; kazna utvr\u0111ena prema prethodnom \u010dlanu pove\u0107ava se za jedan puni iznos. Me\u0111utim, kazna ne mo\u017ee biti ni\u017ea od tri godine u slu\u010dajevima iz stava prvog ni ni\u017ea od pet godina u slu\u010dajevima iz stava tre\u0107eg.“<\/em><\/p>\n Kada su posledice jo\u0161 te\u017ee \u2014 trajni gubitak \u010dula ili organa, trajna nesposobnost govora ili ra\u0111anja, te\u0161ka deformacija lica ili vegetativno stanje \u2014 \u010dlan 87\/2 pove\u0107anje di\u017ee na dva puna iznosa u odnosu na osnovnu kaznu.<\/p>\n Va\u017ean aspekt turske sudske prakse jeste razlikovanje izme\u0111u preloma zuba i preloma kosti. Yarg\u0131tay je utvrdio da zubi nisu kosti u krivi\u010dnopravnom smislu, pa stoga prelom zuba ne aktivira kvalifikovani oblik iz \u010dlana 87\/3, mada mo\u017ee uticati na odmeravanje kazne u okviru \u010dlana 86\/1.<\/p>\n U turskom pravu, krivi\u010dnopravna medijacija (uzla\u015fma) je postupak koji omogu\u0107ava stranama da postignu vansudski sporazum koji dovodi do obustave postupka. Me\u0111utim, njena primena u materiji namernog nano\u0161enja telesnih povreda ograni\u010dena je na najlak\u0161e oblike dela.<\/p>\n Povrede koje se mogu zbrinuti jednostavnom medicinskom intervencijom (TCK 86\/2) i osnovni oblik iz \u010dlana 86\/1 podlo\u017eni su medijaciji. Nasuprot tome, kvalifikovani oblici iz \u010dlana 86\/3 i nano\u0161enje telesnih povreda s ote\u017eavaju\u0107im posledicama iz \u010dlana 87 u potpunosti su isklju\u010deni iz ovog postupka. U tim slu\u010dajevima tu\u017eila\u0161tvo postupa po slu\u017ebenoj du\u017enosti bez obzira na volju \u017ertve.<\/p>\n \u0160to se ti\u010de roka za podno\u0161enje prijave, lake povrede iz \u010dlana 86\/2 zahtevaju da \u017ertva podnese prijavu u roku od \u0161est meseci od saznanja za delo i identitet u\u010dinioca. Istekom tog roka bez podno\u0161enja prijave, pravo na pokretanje postupka se gasi.<\/p>\n Pored ve\u0107 navedenih ote\u017eavaju\u0107ih okolnosti, tursko krivi\u010dno pravo predvi\u0111a vi\u0161e okolnosti koje mogu ubla\u017eiti kaznu. Nu\u017ena odbrana radi za\u0161tite sebe ili tre\u0107ih lica (TCK 25) u potpunosti isklju\u010duje krivi\u010dnopravnu odgovornost kada su ispunjeni njeni uslovi. Nepravi\u010dna provokacija od strane \u017ertve (TCK 29) mo\u017ee dovesti do smanjenja kazne izme\u0111u jedne \u010detvrtine i tri \u010detvrtine. Stadium poku\u0161aja, regulisan \u010dlanom 35 TCK-a, tako\u0111e podrazumeva srazmerno smanjenje u zavisnosti od stepena stvarno nanete \u0161tete ili stvorene opasnosti.<\/p>\n Turski sudovi mogu odlo\u017eiti izvr\u0161enje presude (erteleme) kada izre\u010dena kazna ne prelazi dve godine, osu\u0111eni nema ranijih presuda za umi\u0161ljna krivi\u010dna dela i sudija proceni da se ne\u0107e ponovo ogresiti o zakon. Period nadzora ne mo\u017ee biti kra\u0107i od jedne ni du\u017ei od tri godine.<\/p>\n U turskom pravosudnom sistemu, krivi\u010dni sudovi (Asliye Ceza Mahkemesi) nadle\u017eni su za su\u0111enje u krivi\u010dnim delima inkriminisanim u \u010dlanovima 86\/1, 86\/2 i 86\/3 TCK-a. Kada krivi\u010dno delo namernog nano\u0161enja telesnih povreda prouzrokuje smrt \u017ertve, nadle\u017enost prelazi na Vi\u0161i krivi\u010dni sud (A\u011f\u0131r Ceza Mahkemesi). Rok zastarelosti za delo u njegovom osnovnom obliku iznosi osam godina od izvr\u0161enja dela.<\/p>\nOblici Krivi\u010dnog Dela<\/h2>\n
Kvalifikovani Oblici (TCK 86\/3)<\/h2>\n
Nano\u0161enje Telesnih Povreda s Ote\u017eavaju\u0107im Posledicama (TCK 87)<\/h2>\n
Medijacija i Prijava<\/h2>\n
Okolnosti koje Uti\u010du na Kaznu<\/h2>\n
Nadle\u017eni Sud i Zastarelost<\/h2>\n
\n