Pravo na nepovredivost stana predstavlja jedno od najtemeljnijih prava svakog pravnog sistema koji te\u017ei za\u0161titi li\u010dne slobode i ljudskog dostojanstva. U turskom pravu ovo pravo u\u017eiva dvostruku za\u0161titu koja se me\u0111usobno nadopunjuje. Na ustavnom nivou, \u010dlan 21. Ustava Republike Turske utvr\u0111uje da je stan svake osobe nepovrediv i da ni ulazak ni pretres ne mogu biti izvr\u0161eni bez saglasnosti nosioca prava ili sudske odluke, osim u slu\u010dajevima izri\u010dito predvi\u0111enim zakonom. Na krivi\u010dnopravnom nivou, Turski krivi\u010dni zakonik, poznat pod skra\u0107enicom TCK, ovu ustavnu garanciju prevodi u krivi\u010dno delo naru\u0161avanja nepovredivosti stana, koje je svrstano me\u0111u krivi\u010dna dela protiv li\u010dne slobode, u okviru glave koja reguli\u0161e dela protiv slobode li\u010dnosti.<\/p>\n
Jedno od posebnih obele\u017eja turskog pravnog sistema jeste sistematsko razvrstavanje ovog dela. Naru\u0161avanje nepovredivosti stana u turskom pravu ne spada u imovinska krivi\u010dna dela, ve\u0107 u krivi\u010dna dela protiv slobode li\u010dnosti. Ovaj izbor odra\u017eava jasno vrednosno opredeljenje zakonodavca: za\u0161ti\u0107eno pravno dobro nije pravo svojine na nepokretnosti niti stvarnopravni polo\u017eaj onoga ko tu boravi, ve\u0107 individualna sloboda shva\u0107ena kao pravo svake osobe da \u017eivi u svom domu u uslovima koji su obele\u017eeni sigurno\u0161\u0107u, mirom i spokojstvom. Turski kasacioni sud, Yarg\u0131tay, u brojnim odlukama potvrdio je da \u010dlan 116. TCK \u0161titi ose\u0107aj ku\u0107nog mira o\u0161te\u0107enog i njegovo pravo da bude za\u0161ti\u0107en od ne\u017eeljenih zadiranja u sopstvenu \u017eivotnu sferu.<\/p>\n
Stav 1. \u010dlana 116. TCK opisuje radnju izvr\u0161enja na slede\u0107i na\u010din:<\/p>\n
Ko bez saglasnosti neovla\u0161\u0107eno prodre u tu\u0111i stan ili pripatke stana, ili ko ostane na tim mestima protiv volje nosioca prava nakon \u0161to je u\u0161ao uz njegovo odobrenje, kazni\u0107e se po privatnoj tu\u017ebi o\u0161te\u0107enog kaznom zatvora od \u0161est meseci do dve godine.<\/em><\/p>\n Stav 2. pro\u0161iruje za\u0161titu na poslovne prostore i radna mesta kojima javnost nema slobodan pristup:<\/p>\n Kada se radnje opisane u stavu 1. izvr\u0161e u poslovnim prostorijama ili radnim mestima i njihovim pripaticima u koje nije uobi\u010dajeno ulaziti bez izri\u010dite saglasnosti, u\u010dinilac \u0107e biti ka\u017enjen po privatnoj tu\u017ebi o\u0161te\u0107enog kaznom zatvora od \u0161est meseci do jedne godine ili nov\u010danom kaznom.<\/em><\/p>\n Iz ovih odredaba proizlaze dva alternativna oblika radnje izvr\u0161enja kojima se delo mo\u017ee po\u010diniti. Prvi je neovla\u0161\u0107eno prodiranje u stan ili pripatke stana. Drugi je ostajanje na tim mestima nakon \u0161to je nosilac prava povukao prethodno datu saglasnost. Svaki od ova dva oblika dovoljan je sam po sebi da se delo smatra izvr\u0161enim, bez potrebe da se istovremeno ostvare oba.<\/p>\n Pojam stana u turskom krivi\u010dnom pravu tuma\u010di se znatno \u0161ire nego u gra\u0111anskom pravu. Ne zahteva se da se radi o stalnom boravi\u0161tu o\u0161te\u0107enog niti da nepokretnost ispunjava odre\u0111ene fizi\u010dke uslove. Za primenu TCK stanom se smatra svaki prostor u kome neka osoba, privremeno ili trajno, vodi svoj privatni \u017eivot. Vikendica, iznajmljeni stan, hotelska soba ili \u010dak prikolica za stanovanje potpadaju pod ovaj pojam, pod uslovom da lice tamo ostvaruje svoju li\u010dnu sferu. Pripatci stana, kao \u0161to su dvori\u0161te, gara\u017ea, balkon ili ostava, u\u017eivaju istu za\u0161titu kao i sam stan, a neovla\u0161\u0107eno prodiranje u bilo koji od ovih prostora jednako tako ostvaruje bi\u0107e krivi\u010dnog dela.<\/p>\n Sudska praksa Yarg\u0131tay-a dosledno je razja\u0161njavala da nosiocem prava, u smislu pitanja saglasnosti, nije nu\u017eno vlasnik nepokretnosti, ve\u0107 onaj ko se njome stvarno koristi. Naj\u010de\u0161\u0107i primer u turskoj pravnoj praksi jeste slu\u010daj stanodavca koji ulazi u iznajmljeni stan bez saglasnosti zakupca. Bez obzira na pravo svojine, zakupac je onaj ko za vreme trajanja ugovora ostvaruje kontrolu nad sopstvenom stambenoj sferi, pa je zakup\u010devo protivljenje dostatno da bi vlasnikov ulazak bio krivi\u010dnopravno relevantan. Na isti na\u010din, majstor pozvan da obavi popravku, koji bez odobrenja zalazi u delove stana koji ne spadaju u krug poverenih mu radova, mo\u017ee se oglasiti krivim za isto delo.<\/p>\n Saglasnost nosioca prava jeste element koji razdvaja zakonit pristup od krivi\u010dnopravno relevantnog prodiranja. U turskom pravu saglasnost mo\u017ee biti izri\u010dita ili pre\u0107utna, a njenu ocenu zahteva sveobuhvatno ispitivanje okolnosti konkretnog slu\u010daja, uklju\u010duju\u0107i prethodni odnos izme\u0111u stranaka. Kada se stanom zajedni\u010dki koristi vi\u0161e osoba, kao \u0161to je slu\u010daj u porodi\u010dnoj zajednici ili pri zajedni\u010dkom stanovanju, saglasnost jedne od njih mo\u017ee u na\u010delu biti dovoljna da isklju\u010di krivi\u010dno delo, pod uslovom da ta saglasnost slu\u017ei legitimnoj svrsi. Tako izri\u010dito propisuje stav 3. \u010dlana 116. TCK. Me\u0111utim, ukoliko je situacija takva da je jasno da glavni nosioac prava nikada ne bi dao saglasnost, sud je du\u017ean da utvrdi odsustvo saglasnosti i pored formalno iskazane dozvole drugog stanara.<\/p>\n Turski krivi\u010dnopravni sistem predvi\u0111a dve kategorije ote\u017eavaju\u0107ih okolnosti koje se primenjuju kod naru\u0161avanja nepovredivosti stana. Prva kategorija sadr\u017eana je neposredno u \u010dlanu 116., u stavu 4:<\/p>\n Ako se radnje opisane u ovom \u010dlanu izvr\u0161e upotrebom sile ili pretnje, ili u no\u0107no vreme, kazna zatvora iznosi od jedne do tri godine.<\/em><\/p>\n Za primenu ove ote\u017eavaju\u0107e okolnosti no\u0107nim vremenom smatra se period koji po\u010dinje sat vremena posle zalaska sunca i zavr\u0161ava se sat vremena pre izlaska sunca. Sila primenjena pri ulasku u stan, kada prouzrokuje lake telesne povrede koje se mogu zbrinuti jednostavnom medicinskom intervencijom, apsorbuje se u ote\u017eani oblik dela. Ako pak sila prouzrokuje te\u017ee povrede, sud pored kazne za naru\u0161avanje nepovredivosti stana izri\u010de i zasebnu kaznu za krivi\u010dno delo telesne povrede u sticaju, u skladu sa op\u0161tim pravilima o sticaju krivi\u010dnih dela u turskom pravu.<\/p>\n Druga kategorija ote\u017eavaju\u0107ih okolnosti sadr\u017eana je u \u010dlanu 119. TCK, koji propisuje zajedni\u010dka pravila primenjiva na vi\u0161e krivi\u010dnih dela protiv slobode. Me\u0111u ovim okolnostima nalaze se: izvr\u0161enje dela uz upotrebu oru\u017eja, u\u010destvovanje dve ili vi\u0161e osoba u izvr\u0161enju, kori\u0161\u0107enje zastra\u0161uju\u0107e snage kriminalne organizacije, no\u0161enje maski ili preru\u0161avanja u cilju spre\u010davanja prepoznavanja u\u010dinioca, kao i izvr\u0161enje dela od strane slu\u017ebenog lica zloupotrebom svog polo\u017eaja. Kada je prisutna neka od ovih okolnosti, kazna predvi\u0111ena za osnovni oblik dela pove\u0107ava se za jedan stepen, a krivi\u010dno gonjenje pokre\u0107e se po slu\u017ebenoj du\u017enosti, bez potrebe za privatnom tu\u017ebom o\u0161te\u0107enog.<\/p>\n U svom osnovnom obliku, naru\u0161avanje nepovredivosti stana u Turskoj krivi\u010dno je delo koje se goni po privatnoj tu\u017ebi. Bez formalnog podno\u0161enja privatne tu\u017ebe od strane o\u0161te\u0107enog, istra\u017eni organi ne mogu pokrenuti postupak. Rok za podno\u0161enje privatne tu\u017ebe iznosi \u0161est meseci od dana kada je o\u0161te\u0107eni saznao za delo i identitet u\u010dinioca. Povla\u010denje tu\u017ebe u toku postupka dovodi do obustave postupka i ga\u0161enja krivi\u010dne odgovornosti.<\/p>\n Ovaj sistem ima, me\u0111utim, izuzetke od znatnog prakti\u010dnog zna\u010daja. Kada se naru\u0161avanje nepovredivosti stana vr\u0161i u cilju izvr\u0161enja kra\u0111e, turski zakonodavac je izri\u010dito ukinuo uslov privatne tu\u017ebe, pa se gonjenje pokre\u0107e i sprovodi po slu\u017ebenoj du\u017enosti. Isto va\u017ei kada su prisutne ote\u017eavaju\u0107e okolnosti iz \u010dlana 119. TCK. Rok zastarelosti krivi\u010dnog gonjenja iznosi, po op\u0161tom pravilu, osam godina za osnovno delo, ali se mo\u017ee znatno produ\u017eiti zavisno od prisutnih ote\u017eavaju\u0107ih okolnosti i slu\u010dajeva prekida zastarelosti predvi\u0111enih zakonom.<\/p>\n Naru\u0161avanje nepovredivosti stana u turskom pravu mo\u017ee se po\u010diniti isklju\u010divo sa umi\u0161ljajem. Nehatno postupanje nije ka\u017enjivo. Dovoljan je op\u0161ti umi\u0161ljaj, to jest svest o tome da se ulazi u prostor druge osobe bez saglasnosti ili da se ostaje tamo protiv volje nosioca prava. Turska doktrina i sudska praksa prihvataju da delo mo\u017ee biti po\u010dinjeno i sa eventualnim umi\u0161ljajem, kada je u\u010dinilac pretpostavio mogu\u0107nost odsustva saglasnosti i prihvatio taj rizik.<\/p>\n Nadle\u017eni sud za postupanje u ovim predmetima jeste turski prvostepeni krivi\u010dni sud, sa mesnom nadle\u017eno\u0161\u0107u suda na \u010dijem se podru\u010dju delo dogodilo. U slu\u010dajevima kada naru\u0161avanje nepovredivosti stana stoji u sticaju sa drugim krivi\u010dnim delima, pitanje sticaja re\u0161ava se prema op\u0161tim pravilima TCK, osim u slu\u010dajevima za koje je zakonodavac propisao posebno ure\u0111enje, kao \u0161to je to slu\u010daj sa kra\u0111om izvr\u0161enom posle upada u stan. Za tu situaciju turski zakon sadr\u017ei izri\u010ditu odredbu koja reguli\u0161e odnos izme\u0111u ova dva krivi\u010dna dela i naru\u0161avanju nepovredivosti stana dodeljuje samostalno postojanje uz krivi\u010dno delo koje je upador trebalo da omogu\u0107i.<\/p>\nPojam Stana u Turskom Pravu<\/h2>\n
Saglasnost kao Centralni Uslov<\/h2>\n
Ote\u017eavaju\u0107e Okolnosti<\/h2>\n
Uslov Privatne Tu\u017ebe i Zastarelost<\/h2>\n
Subjektivni Element i Nadle\u017eni Sud<\/h2>\n
\n