Tužba za utvrđivanje očinstva za dete rođeno van braka u Turskoj
Tužba za utvrđivanje očinstva za dete rođeno van braka
U ovom članku, tužba za utvrđivanje očinstva za dete rođeno van braka biće razmotrena u okviru Turskog građanskog zakonika, pokrivajući teme kao što su uslovi tužbe, stranke, teret dokazivanja, zastara i posledice. Dodatno, biće uključene odluke Vrhovnog suda o ovoj temi da bi se pružilo bolje razumevanje praktične situacije.
1 – Definicija i svrha tužbe za utvrđivanje očinstva
Tužba za utvrđivanje očinstva je tužba podneta da bi se pravno utvrdilo dete rođeno van braka. Ova tužba, regulisana u članu 301 Turskog građanskog zakonika, omogućava sudu da uspostavi poreklo između deteta i oca.
Glavna svrha tužbe je da se obezbede prava deteta rođenog van braka uspostavljanjem pravne veze sa ocem. Kroz ovo, dete može steći mnoga prava kao što su alimentacija i nasleđe.
Napomena: Da objasnimo razliku između često brkanih pojmova „pravi otac“ i „biološki otac“ u tužbama za utvrđivanje očinstva; Biološki otac je genetski otac deteta, odnosno osoba koja nosi DNK deteta. Pravi otac se odnosi na osobu koja pravno drži titulu oca. Ova osoba može biti biološki otac, ili neko drugi ko je stekao pravnu titulu oca kroz sudsku odluku, priznanje, usvajanje, itd. Stoga se biološko očinstvo i pravno očinstvo ne moraju uvek poklapati.
2 – Uslovi tužbe za utvrđivanje očinstva
Napomena: Prema Zakonu o primeni i načinu primene Turskog građanskog zakonika br. 4722, tužbe za utvrđivanje očinstva podnesene pre stupanja na snagu Novog turskog građanskog zakonika takođe će biti odlučene prema odredbama u Turskom građanskom zakoniku (Zakon br. 4722 čl. 13/stav 1). Stoga će se relevantne odredbe Građanskog zakonika takođe primenjivati na tužbe za utvrđivanje očinstva podnesene pre 01. 12. 2002. i nezavršene pre ovog datuma.
A) Rođenje van braka
Da bi se podnela tužba za utvrđivanje očinstva, dete mora biti rođeno van braka. Za decu rođenu u braku važi prezumpcija očinstva, tako da nema potrebe za podnošenjem tužbe za utvrđivanje očinstva za ovu decu.
Izuzetak: Međutim, tužba za utvrđivanje očinstva može se podneti čak i za decu rođenu u braku u slučajevima kada je prezumpcija očinstva oborena. Na primer, ako se razume da dete nije od muža kao rezultat tužbe za poricanje porekla koju je podnео muž, tužba za utvrđivanje očinstva može se podneti protiv pravog oca.
B) Dete nije priznato
Jedan od važnih uslova za podnošenje tužbe za utvrđivanje očinstva je da dete nije priznato od strane oca. Ako je otac priznao dete, nema potrebe za podnošenjem tužbe za utvrđivanje očinstva jer je poreklo već uspostavljeno.
C) Period podnošenja tužbe
Prvo, treba napomenuti da tužba za utvrđivanje očinstva podleže prekludivnom roku, a ne zastari. Ova važna razlika igra kritičnu ulogu u pogledu prirode tužbe i uslova za njeno podnošenje. Prekludivni rok je period predviđen za ostvarivanje prava i dovodi do prestanka prava ako se prekorači.
Napomena: Zastara eliminiše pravo na podnošenje tužbe ako se pravo ne koristi određeni period, ali samo pravo nastavlja da postoji. Na primer; ako dužnik plati dug koji je zastario, ne može da ga traži nazad jer je platio pravno postojeći dug iako je zastario. S druge strane, prekludivni rok uzrokuje da pravo koje se ne koristi u određenom periodu potpuno nestane.
a – Prekludivni rok za majku
Član 303 Turskog građanskog zakonika br. 4721 reguliše period za majku da podnese tužbu za utvrđivanje očinstva. U skladu s tim:
- Majka mora podneti tužbu za utvrđivanje očinstva u roku od 1 godine od rođenja.
- Tužba se takođe može podneti pre rođenja deteta.
- Ako postoje razlozi koji opravdavaju kašnjenje nakon što je prošao jednogodišnji period, tužba se može podneti u roku od mesec dana od nestanka razloga.
U tužbi za utvrđivanje očinstva koju majka podnosi protiv biološkog oca, Vrhovni sud je dao primere opravdanih razloga koji bi uzrokovali kašnjenje u jednogodišnjem prekludivnom roku:
„(…) Prema članu 303 Turskog građanskog zakonika, pravo majke da podnese tužbu za utvrđivanje očinstva treba da se koristi u roku od jedne godine od rođenja deteta. Međutim, ako je prevarno ponašanje tuženog uzrokovalo istek ovog perioda, ova situacija može biti prihvaćena kao opravdan razlog koji sprečava podnošenje tužbe. Faktori kao što su zajednički život tuženog sa tužiocem uprkos tome što je oženjen, prihvatanje da je otac deteta, davanie obećanja o venčanju i odlaganje procedura priznavanja deteta smatrani su razlozima koji opravdavaju kašnjenje tužioca u podnošenju tužbe. Glavna skupština građanskih odeljenja Slučaj: 2023/383 Odluka: 2024/294 Datum: 29. 05. 2024(…)“
Napomena: U tužbi za utvrđivanje očinstva podnetoj pre rođenja, slučaj se nastavlja imenovanjem staratelja za dete. Takođe u ovim slučajevima, rođenje se smatra prethodnim pitanjem. Jer ako je dete mrtvorođeno, neće biti moguće steći ličnost, tako da se neće formirati veza porekla između oca i deteta.
Važna napomena: Ako već postoji veza porekla između deteta i drugog muškarca, jednogodišnji prekludivni rok počinje od datuma kada se ovaj odnos prekine.
b – Prekludivni rok za dete
Prema trenutnim pravnim propisima, ne postoji prekludivni rok za dete da podnese tužbu za utvrđivanje očinstva. Ova važna promena ostvarena je sa dve kritične odluke Ustavnog suda:
- Odluka od 27. 10. 2011. sa Slučajem br. 2010/71, Odluka br. 2011/143
- Odluka od 15. 03. 2012. sa Slučajem br. 2011/116, Odluka br. 2012/39
Ovim odlukama, dete je steklo pravo da podnese tužbu za utvrđivanje očinstva u bilo kom trenutku nakon sticanja punoletstva. Ova regulativa je od velikog značaja u pogledu zaštite prava deteta i garantovanje prava na identitet.
3 – Stranke u tužbi za utvrđivanje očinstva
A) Tužioci
Osobe koje mogu podneti tužbu za utvrđivanje očinstva su majka i dete (Turski građanski zakonik čl. 301/stav 1). Majka i dete imaju pravo da podnesu tužbu nezavisno jedno od drugog. Stoga gubitak slučaja od strane jednog ne predstavlja konačnu presudu za drugog; odricanje jednog ne utiče na drugog.
a – Majka
Majka koristi svoje pravo na podnošenje tužbe za utvrđivanje očinstva, koje ima nezavisno od deteta, u svoje ime, a ne u ime deteta.
Pošto je pravo na pokretanje tužbe za utvrđivanje očinstva strogo lično pravo, majka ne mora da ima punu poslovnu sposobnost, dovoljno je da ima sposobnost razlikovanja. Međutim, ako nema sposobnost razlikovanja, zastupnik može pokrenuti ovu tužbu u ime majke. Osim toga, majka ne može pokrenuti tužbu kao zastupnik deteta.
b – Dete
Za dete se smatra da će tužbu za utvrđivanje očinstva pokrenuti staratelj u ime maloletnog deteta. (Turski građanski zakonik čl. 301/stav 3). Staratelj može u ovoj tužbi tražiti ne samo odluku o očinstvu već i alimentaciju za dete. Osim toga, ako dete ima sposobnost razlikovanja, samo dete će tražiti alimentaciju, a ne staratelj.
Dete koje je punoletno i ima sposobnost razlikovanja može lično pokrenuti i voditi tužbu za utvrđivanje očinstva.
Napomena: U starim odlukama Vrhovnog suda postojale su odluke koje su navodile da otac takođe može pokrenuti ovu tužbu. Razlog koji je navođen bio je da se svrha relevantnog člana treba tumačiti široko. Međutim, tokom vremena se vidi da postoji dominantan trend u odlukama Vrhovnog suda da je nevažeće da otac pokrene ovu tužbu. Stoga, uzimajući u obzir i eksplicitnu odredbu Zakona i odluke Vrhovnog suda donete u poslednjim godinama, treba prihvatiti da otac ne može pokrenuti ovu tužbu.
B) Tuženi
a – Otac
Prema Turskom građanskom zakoniku čl. 301, tužba za utvrđivanje očinstva se pokreće prvenstveno protiv oca. Ako otac nema sposobnost razlikovanja tokom tužbe, zastupa ga zakonski zastupnik. Osim toga, čak i ako je otac maloletan ili ograničen tokom tužbe, može pratiti tužbu. Razlog za ovo je što je tužba za utvrđivanje očinstva strogo lično pravo.
Prema Turskom građanskom zakoniku, „maloletan“ je osoba koja još nije navršila 18 godina i nije punoletna. Maloletni su u kategoriji ograničene nesposobnosti, što znači da mogu obavljati neke svakodnevne transakcije, ali trebaju odobrenje roditelja ili staratelja za važne pravne odluke. Ovaj status ograničava prava osobe i sposobnost delovanja, ima za cilj da ih zaštiti i traje do 18 godina (osim u izuzetnim slučajevima).
b – Naslednici
Ako je otac umro, tužba se tada usmerava protiv očevih naslednika. Nakon obaveštavanja naslednika, oni nastavljaju kao tuženi u tužbi. Tužioci ne mogu tražiti alimentaciju od naslednika. Razlog za ovo je što je alimentacija koja se daje za dete pravo koje se tiče majke i oca.
c – Situacija obaveštavanja
Tužba za utvrđivanje očinstva se obavešta Javnom tužiocu i Riznici; ako tužbu pokreće majka, staratelju; ako je pokreće staratelj, majci.
Vrhovni sud je naglasio u jednoj odluci da neobaveštavanje je razlog za poništavanje: „(…) U konkretnom slučaju, tužbu je pokrenulo dete, a odluka je doneta bez obaveštavanja Javnog tužioca i Riznice. Iako je obavezno obavestiti Javnog tužioca i Riznicu o tužbi za utvrđivanje očinstva (Turski građanski zakonik 301/poslednji), nastavljanje suđenja i donošenje odluke o meritornom pitanju bez obaveštavanja Glavnog javnog tužilaštva i Riznice je suprotno proceduri i zakonu. Iz tog razloga, odlučeno je da se poništi odluka 2. građansko veće Predmet: 2021/7492 Odluka: 2022/9677 Datum: 29. 11. 2022 (…)“
4 – Teret dokazivanja i dokazi
U tužbi za utvrđivanje očinstva, teret dokazivanja je generalno na strani tužioca. Međutim, član 302 Turskog građanskog zakonika uvodi pretpostavku. Prema tome:
Činjenica da je tuženi imao seksualni odnos sa majkom između trista i stoosamdesetog dana pre rođenja deteta se pretpostavlja kao očinstvo.
Ova pretpostavka obrće teret dokazivanja. Drugim rečima, ako tužilac dokaže postojanje seksualnog odnosa tokom ovog perioda, smatra se da je dete od tuženog i teret dokazivanja suprotnog prelazi na tuženog. Čak i ako je van ovog perioda, ako se utvrdi da je tuženi imao seksualni odnos sa majkom tokom stvarnog perioda začeća, važi ista pretpostavka.
Napomena: 300. i 180. dan izraženi kao period trudnoće označavaju granice u okviru kojih žena može biološki da zatrudni. Osim toga, iako retko, žena može biti trudna duže od 300 dana. Da bi ova situacija predstavljala dokaz u tužbi za utvrđivanje očinstva, mora se dokazati medicinskim metodama.
Ako je tužilac majka imala seksualni odnos sa više od jednog muškarca tokom perioda trudnoće, tuženi može oboriti pretpostavku očinstva dokazivanjem da je verovatnoća da je drugi muškarac/muškarci otac veća.
A) Sredstva dokazivanja
Da bi se dokazalo očinstvo, važno je dokazati postojanje seksualnog odnosa između majke i potencijalnog oca. Za ovo se mogu koristiti sredstva dokazivanja kao što su prepiska na društvenim mrežama, često boravak u domovima jedan kod drugog, izjave prijatelja svedoka.
Zakon daje sudiji slobodu u korišćenju ovih dokaza. Drugim rečima, dokaz koji jedna od strana smatra jakim i predočava sudu može biti viđen od strane sudije kao potpuno ili delimično slab. Na primer; čak i ako tuženi koji poriče očinstvo dokaže da je žena koristila kontraceptivnu metodu kada su imali seksualni odnos, ovo možda neće biti smatrano dovoljnim dokazom samo po sebi u ovom slučaju. Sudija treba da ovo podrži drugim dokazima.
Osim toga, postoje i pouzdanija medicinska sredstva dokazivanja:
a – Pregled krvi
Utvrđivanje očinstva kroz pregled krvi je stara metoda koja se koristi u utvrđivanju loza i zasniva se na principu nasleđivanja gena roditelja na dete. Zahteva zajedničku analizu uzoraka krvi od majke, deteta i potencijalnog oca. Dok nekompatibilnost krvnih grupa može definitvno odbaciti očinstvo, kompatibilnost sama po sebi ne dokazuje očinstvo i treba je podržati drugim dokazima.
b – Pregledi sličnosti
Pregledi sličnosti (antropobiološki pregledi) su još jedna medicinska metoda koja se koristi u utvrđivanju loza. U ovoj metodi se fizičke karakteristike deteta i navodnog oca porede i ispituju se morfološke sličnosti i razlike između njih. Međutim, ovi testovi ne mogu se koristiti kao dokaz ako je očinstvo definitvno odbačeno kao rezultat testova krvi. Ako test krvi ukazuje na mogućnost očinstva, testovi sličnosti mogu biti ocenjeni kao podržavajući element za druge dokaze. Važna stvar je da se ovi testovi mogu izvršiti samo nakon što dete navrši tri godine.
c – DNK test
Najvažnije sredstvo dokazivanja u tužbama za utvrđivanje očinstva je DNK test. DNK testom se očinstvo može utvrditi sa 99,99% tačnosti. Vrhovni sud je takođe naglasio važnost DNK testiranja u mnogim svojim odlukama.
Međutim, mogu se koristiti i drugi dokazi pored DNK testiranja.
Na primer, izjave svedoka, dokumenti koji pokazuju da je majka živela sa optuženim tokom perioda kada je zatrudnela, izjave ili ponašanja optuženog koji priznaju dete takođe mogu biti korišćeni kao dokaz.
DNK testiranje može biti urađeno sa različitim uzorcima kao što su kosa, urin, pljuvačka i uzorci tkiva pored krvi. Potrebna je sudska odluka da bi test bio izvršen, i odgovarajuća lica se šalju u ustanovu za pregled sa rukama zapečaćenim fotografisanim nalogom.
Važna napomena je da ako optuženi odbije da uradi DNK test, ova situacija će biti ocenjena protiv optuženog.
Napomena: U slučaju da je otac umro, DNK test može biti izvršen sa uzorcima tkiva ili kostiju uzetih iz groba.
c – Tehnike asistovane reprodukcije i pitanje tužbe za utvrđivanje očinstva
Tehnike asistovane reprodukcije dovode do novih i složenih pravnih pitanja u materiji tužbi za utvrđivanje očinstva. Posebno prakse kao što su donacija sperme, donacija jajašca i surogat majčinstvo izazivaju tradicionalni koncept očinstva i zahtevaju nove pravne pristupe.
Važna napomena je da u turskom pravu, samo bračni parovi mogu koristiti tehnike asistovane reprodukcije sa svojim vlastitim reproduktivnim ćelijama. Prakse kao što su donacija sperme, donacija jajašca i surogat majčinstvo su zabranjene.
Međutim, u slučaju korišćenja takvih praksi u inostranstvu ili nezakonitim sredstvima uprkos ovoj zabrani, pravni status dece koja će biti rođena nosi neizvesnost. U ovom slučaju, uzimajući u obzir princip najboljeg interesa deteta, svaki konkretan slučaj treba da bude ocenjen u okviru svojih uslova.
Na primer, u tužbi za utvrđivanje očinstva koja se podnosi u Turskoj za dete rođeno kroz donaciju sperme u inostranstvu, kako napraviti razliku između genetskog oca i zakonskog oca predstavlja važan problem. U takvim slučajevima, pravila međunarodnog privatnog prava takođe mogu doći u obzir.
5 – Nadležan i ovlašćen sud u tužbi za utvrđivanje očinstva
A) Nadležan sud
Nadležan sud određuje koji tip suda će rukovati slučajem prema predmetu tužbe. Prema Zakonu o uspostavljanju, dužnostima i sudskim procedurama porodičnih sudova br. 4787, tužbe za utvrđivanje očinstva spadaju u nadležnost porodičnih sudova. Na mestima gde nezavisni porodični sudovi nisu uspostavljeni, dužnost se daje građanskom sudu prvog stepena određenom od strane Visokog saveta sudija i tužilaca.
Napomena: U zavisnosti od novčane granice koja se menja svake godine, tužbe ispod ove granice se rešavaju od strane građanskog mirnog suda, dok se one iznad rešavaju od strane građanskog suda prvog stepena. Međutim, u tužbama za utvrđivanje očinstva, čak i ako postoji novčani zahtev, porodični sud rešava slučaj bez obzira na ovu novčanu granicu.
B) Ovlašćen sud
Ovlašćen sud određuje na kom mestu će tužba biti sasluša. Član 283 turskog građanskog zakonika je doneo posebnu regulativu u vezi ovlašćenog suda u tužbama za utvrđivanje očinstva:
Tužbe vezane za poreklo se podnose u sudu mesta prebivališta jedne od strana u vreme tužbe ili rođenja.
Ova odredba daje tužiocu opcionalnu nadležnost. Tužilac može podneti tužbu u sudu svog mesta prebivališta ili u sudu mesta prebivališta tuženog.
Ako nijedna od strana nema mesto prebivališta u Turskoj u tužbi za utvrđivanje očinstva, ovlašćen sud se određuje prema članu 41 međunarodnog privatnog i procesnog prava (MÖHUK).
ČLAN 41 – (1) Tužbe vezane za lični status turskih građana će biti saslušane u sudu sa teritorijalnom nadležnošću u Turskoj ako se ne podnose ili ne mogu biti podnesene u sudovima strane zemlje, u odsustvu takvog suda, u sudu mesta gde dotična osoba živi, ako ne živi u Turskoj, u sudu njihovog poslednjeg mesta prebivališta u Turskoj, i ako to takođe nije dostupno, u jednom od sudova Ankare, Istanbula ili Izmira.
6 – Sudska procedura u tužbi za utvrđivanje očinstva
U tužbama za utvrđivanje očinstva, posebna sudska pravila regulisana u članu 284 građanskog zakonika se primenjuju. Svrha ovih pravila je da se odredi materijalna istina bez ikakve sumnje u pitanjima vezanim za poreklo.
Jedna od važnih tačaka je da će sudija istražiti materijalne činjenice po službenoj dužnosti i slobodno ceniti dokaze (turski građanski zakonik čl. 284/b. 1). Pored toga, strane i treća lica su obavezna da pristanu na istrage i preglede koji ne predstavljaju opasnost po njihovo zdravlje i koje sudija smatra potrebnim za zaključak slučaja (turski građanski zakonik čl. 284/b. 2).
7 – Privremene mere u tužbi za utvrđivanje očinstva
Član 333 turskog građanskog zakonika dozvoljava da se preduzmu privremene mere za zaštitu deteta tokom procesa tužbe za utvrđivanje očinstva. U skladu s tim:
Ako se traži alimentacija uz tužbu za utvrđivanje očinstva i sudija smatra mogućnost očinstva jakom, oni mogu odlučiti o odgovarajućoj alimentaciji za potrebe deteta pre presude.
Ova odredba je uvedena da se spreči da dete bude žrtva tokom procesa tužbe. Ako sudija smatra mogućnost očinstva jakom, oni mogu doneti presudu za privremenu alimentaciju za dete čak i pre donošenja konačne presude.
Važna napomena: Ova privremena alimentacija može biti tražena nazad prema odredbama nepravednog obogaćivanja ako očinstvo nije utvrđeno kao rezultat tužbe.
8 – Stranačke transakcije koje završavaju tužbu
Tužba za utvrđivanje očinstva je poseban tip tužbe koji se tiče javnog reda. Jedinstvena priroda ove tužbe značajno ograničava moć raspolaganja strana nad predmetom tužbe. Međutim, postoji mogućnost da strane završe tužbu pod određenim uslovima. U ovom odeljku ćemo ispitati stranačke transakcije koje završavaju tužbu za utvrđivanje očinstva.
A) Odricanje
Odricanje je tužiočevo odricanje od zahteva. Ova transakcija, definisana u članu 91 zakonika o građanskoj proceduri, takođe je moguća u tužbama za utvrđivanje očinstva. Tužioci, odnosno majka ili dete, mogu završiti tužbu odricanjem od zahteva za presudu o očinstvu.
Karakteristike odricanja:
a) Jednostrana izjava volje: Odricanje se realizuje jednostranom izjavom volje tužioca. Prihvatanje tuženog nije potrebno.
b) Efekat konačne presude: Odricanje predstavlja konačnu presudu u materijalnom smislu. Zato strana koja se odriče ne može ponovo podneti tužbu sa istim zahtevom.
c) Parcijalno odricanje je moguće: Tužioci mogu se odreći ne samo zahteva za presudu o očinstvu već i dela svojih zahteva za naknadu štete i alimentaciju.
Važne tačke:
- Odricanje se može izvršiti do pravnosnažnosti presude.
- Odricanje se može izvršiti usmeno na ročištu ili podneti sudu u pismenoj formi.
- Kada staratelj podnosi tužbu u ime deteta, staratelj mora da dobije odobrenje od Građanskog suda mira za odricanje.
Napomena: Kao što smo spomenuli u našem odeljku „Stranke u postupku“, u slučajevima gde su majka i dete zajedno tužioci, odricanje jednog ne utiče na drugog.
Posledice odricanja:
- Sud odlučuje da odbaci slučaj nakon odricanja.
- Strana koja se odriče ne može ponovo podneti tužbu sa istim zahtevom.
- Odricanje ima retroaktivno dejstvo.
B) Priznanje
Priznanje je saglasnost tuženog sa zahtevom tužioca. Priznanje, regulisano u članu 92 Zakonika o građanskom postupku, normalno završava tužbu. Međutim, pošto se tužba za utvrđivanje očinstva tiče javnog reda, priznanje u ovoj tužbi nema pravne posledice.
Status priznanja u tužbi za utvrđivanje očinstva:
- Priznanje tuženog ne sprečava sud da prikupi dokaze i sprovede ispitivanje.
- Uprkos priznavanju tuženog, sud je obavezan da istraži da li je očinstvo stvarno u pitanju.
C) Nagodba
Nagodba je završavanje spora koji je predmet tužbe od strane stranaka u toku postupka uzajamnim sporazumom. Pošto se tužba za utvrđivanje očinstva tiče javnog reda, stranke ne mogu potpuno završiti tužbu putem nagodbe.
Primena nagodbe u tužbi za utvrđivanje očinstva:
- Nagodba se ne može postići po pitanju zahteva za utvrđivanje očinstva.
- Međutim, nagodba je moguća po pitanjima alimentacije i kompenzacije koje se traže uz tužbu.
Uslovi za valjanost nagodbe:
- Nagodba se može postići samo o sporednim pitanjima kao što su alimentacija i kompenzacija.
- Postignuta nagodba mora biti u interesu deteta.
- Nagodbu mora odobriti sud.
Važno je napomenuti: Sud je obavezan da razmotri interese deteta prilikom odobravanja nagodbe. Bilo koji sporazum o nagodbi koji šteti pravima deteta neće biti odobren.
D) Ponovo suđenje
Ponovo suđenje je vanredni pravni lek koji omogućava da se pravnosnažna sudska odluka ponovo razmotri zbog nekih ozbiljnih proceduralnih grešaka ili nedostataka. U tužbama za utvrđivanje očinstva, pitanje ponovnog suđenja je dobilo posebnu važnost, posebno sa širokom upotrebom naprednih naučnih metoda kao što je DNK testiranje.
a – Ocena DNK testa kao razloga za ponovo suđenje
Sporno je pitanje da li se može tražiti ponovo suđenje na osnovu DNK testa koji je sproveden kasnije i pokazuje suprotno od sudske odluke, protiv odluka u tužbama za utvrđivanje očinstva koje su donete i postale pravnosnažne pre široke upotrebe DNK testiranja, koje je trenutno najefikasniji i najdefinitivniji dokaz koji se koristi u tužbama za utvrđivanje porekla.
Stavovi u doktrini:
- Prema jednom stavu, rezultat DNK testa je novi dokaz i treba da bude prihvaćen kao razlog za ponovo suđenje.
- Drugi stav tvrdi da bi prihvatanje DNK testiranja kao razloga za ponovo suđenje potkopalo princip pravne sigurnosti.
b – Posledice ponovnog suđenja u tužbama za utvrđivanje očinstva
Kada se zahtev za ponovo suđenje prihvati i donese nova odluka, posledice ove odluke mogu biti sledeće:
a) Poništavanje prethodne odluke o očinstvu
b) Ispravka porekla
c) Ponovna ocena retroaktivnih plaćanja alimentacije i kompenzacije
d) Preuredenje naslednih prava
U zaključku, ponovo suđenje u tužbama za utvrđivanje očinstva je dobilo na važnosti posebno sa razvojem naučnih metoda koje daju definitivne rezultate kao što je DNK testiranje. Međutim, potrebno je uspostaviti ravnotežu između principa pravne sigurnosti i otkrivanja materijalne istine.
9 – Posledice tužbe
Presuda doneta kao rezultat tužbe za utvrđivanje očinstva ima veoma važne posledice za dete, majku i oca. U ovom odeljku ćemo ispitati posledice presude o očinstvu na stranke i rezultujuću pravnu situaciju.
A) Posledice za dete
Uspostavljanje porekla: Kada se tužba za utvrđivanje očinstva prihvati i presuda postane pravnosnažna, uspostavlja se odnos porekla između deteta i njegovog oca. Ovaj odnos važi od datuma kada je dete začeto.
Prezime: Prema opštem pravilu regulisanom u članu 321 Turskog građanskog zakonika, ako su roditelji deteta u braku, mogu uzeti prezime svoje porodice, ako nisu, mogu uzeti majčino prezime. Međutim, ako dete rođeno van braka otac prizna kroz tužbu za utvrđivanje očinstva ili priznanjem, uzima očevo prezime.
Državljanstvo: Dete rođeno van braka od turskog državljanina oca i strane majke stiče tursko državljanstvo ako su ispunjene procedure i principi za uspostavljanje porekla (Zakon o turskom državljanstvu čl. 7/3).
Starateljstvo: Čak i ako se uspostavi poreklo između deteta rođenog van braka i oca, starateljstvo će i dalje ostati kod majke.
Izuzetak: Ako je majka maloletna, ograničeno poslovno sposobna, mrtva, ili joj je starateljstvo oduzeto, sudija može dati starateljstvo ocu ili postaviti staratelja prema interesu deteta.
Nasledno pravo: Prema članu 498 Turskog građanskog zakonika, dete čije je poreklo uspostavljeno kao rezultat tužbe za utvrđivanje očinstva postaje naslednik kao rođaci u braku sa očeve strane. Drugim rečima, nema razlike između dece rođene u braku i van braka u pogledu nasleđivanja.
Alimentacija: Dete stiče pravo da traži alimentaciju od svog oca. Ova alimentacija se nastavlja dok dete ne postane punoletno. Prema članu 328 Turskog građanskog zakonika, ako dete nastavi svoje obrazovanje iako je postalo punoletno, alimentacija može da se nastavi do završetka obrazovanja.
Napomena: Datum početka plaćanja alimentacije je datum podnošenja tužbe.
Na primer, u tužbi za utvrđivanje očinstva podnetoj protiv biološkog oca, Vrhovni sud je poništio odluku suda da alimentacija koja se plaća treba da počne „nakon što presuda o očinstvu postane pravnosnažna„, sa obrazloženjem da alimentacija treba da se plaća „od datuma podnošenja tužbe„:
„(… ) Slučaj se odnosi na očinstvo i zahteve za privremenu alimentaciju i alimentaciju za dete koji su pomoćni tužbi za utvrđivanje očinstva. Sud prvog stepena je pribavio DNK izveštaj od obične medicinske ustanove, istražio ekonomske i društvene situacije stranaka, prihvatio slučaj i doneo presudu o utvrđivanju očinstva, i 1.000 TL mesečne alimentacije za dete od datuma podnošenja tužbe za zajedničko dete.
Optuženi muškarac je uložio žalbu protiv ove odluke, a regionalni žalbeni sud, koji je sproveo žalbeno ispitivanje, odlučio je da se alimentacija za izdržavanje deteta treba plaćati od datuma kada presuda o očinstvu postane pravnosnažna.
Kako je jasno regulisano u članu 333 Turskog građanskog zakonika, alimentacija se može zahtevati zajedno sa tužbom za očinstvo, i ako sudija nađe mogućnost očinstva jakom, može odlučiti o odgovarajućoj alimentaciji za potrebe deteta pre presude. Iz ovih razloga, pošto je takođe utvrđeno da je optuženi otac deteta, potrebno je doneti presudu za alimentaciju od datuma tužbe, a odluka je poništena iz ovog razloga 2. građansko veće Predmet: 2021/10407 Odluka: 2022/1840 Datum: 28. 02. 2022 (… )“
B) Posledice za majku
a – Materijalna kompenzacija:
Prema članu 304 Turskog građanskog zakonika, majka može zahtevati nadoknadu određenih troškova od oca zajedno sa tužbom za očinstvo ili posebno.
Troškovi koji se mogu zahtevati:
- Troškovi porođaja: Troškovi kao što su bolnički troškovi za porođaj, honorar babice, troškovi lekova mogu se računati u ovom pogledu.
- Troškovi života šest nedelja pre i posle porođaja: Ovo su troškovi koje je majka napravila da živi tokom ovog perioda. Na primer, plaćanja kirije, troškovi hrane i pića, troškovi nastali zbog nemogućnosti majke da radi mogu se računati.
- Ostali troškovi potrebni zbog trudnoće i porođaja: Primeri troškova napravljenih tokom trudnoće uključuju pomoćnike angažovane tokom trudnoće, lekove za trudnoću, troškove pregleda, troškove pobačaja napravljenih iz medicinskih razloga.
b – Moralna kompenzacija
Ne bi bilo ispravno dati jasan odgovor o tome da li se moralna kompenzacija može zahtevati u pitanju tužbe za očinstvo. Za razliku od prethodnog Građanskog zakonika br. 743, Zakon br. 4721 ne sadrži eksplicitnu odredbu da majka može zahtevati moralnu kompenzaciju. Zakon samo reguliše da se troškovi koje je majka napravila za dete pre i posle porođaja mogu zahtevati pod stavkom „materijalne kompenzacije„. Međutim, kada ispitujemo jurisprudenciju Vrhovnog suda, vidimo da se donose odluke koje direktno ili indirektno protivrieče Zakonu pored odluka koje su u skladu sa ovom odredbom Zakona.
Menjanje jurisprudencije Vrhovnog suda
Odluke Vrhovnog suda o ovom pitanju su se menjale tokom vremena i donošene su kontradiktorne odluke između različitih veća. Kada ispitujemo ove odluke hronološki:
Odluka 2. građanskog veća Vrhovnog suda od 20. 04. 1976 sa Predmetom br. 1976/2112, Odluka br. 1976/3465: Navedeno je da osoba za koju je odlučeno da je otac deteta rođenog van braka ne može zahtevati moralnu kompenzaciju jer ne postoji odredba u zakonu koja to omogućava. Ova odluka je naglasila da zahtev za moralnu kompenzaciju treba biti odbačen.
Odluka 4. građanskog veća Vrhovnog suda od 26. 09. 2018 sa Predmetom br. 2018/3586, Odluka br. 2018/5675: Naglašeno je da moralna kompenzacija treba biti dosuđena na osnovu toga što optuženi ne priznaje očinstvo i ne brine o tužiocu uprkos tome što zna da je tužilac njegovo dete negativno je uticalo na mentalno stanje tužioca. Ova odluka, suprotno primeru u prethodnoj odluci, pokazala je da zahtev za moralnu kompenzaciju može biti prihvaćen.
Odluka 4. građanskog veća Vrhovnog suda od 29. 11. 2018 sa Predmetom br. 2016/12466, Odluka br. 2018/7427: Navedeno je da moralna kompenzacija treba biti dosuđena na osnovu toga što je optuženi prouzrokovao da tužilac odraste kao dete bez oca i da oseća tugu i bol ne priznajući očinstvo godinama uprkos tome što je znao da je to njegovo dete. Ova odluka je takođe u korist prihvatanja zahteva za moralnu kompenzaciju, slično prethodnoj odluci.
Odluka 8. građanskog veća Vrhovnog suda od 11. 02. 2019 sa Predmetom br. 2017/8640, Odluka br. 2019/1253: Navedeno je da ne postoji regulativa o moralnoj kompenzaciji u tužbama za očinstvo u Turskom građanskom zakoniku br. 4721. Ova odluka je takođe naglasila nedostatak zakonske regulative, paralelno sa prvim primerom odluke.
Odluka 4. građanskog veća Vrhovnog suda od 17. 09. 2020 sa Predmetom br. 2019/1015, Odluka br. 2020/2839: Navedeno je da moralna kompenzacija treba biti dosuđena u korist tužioca, uzimajući u obzir faktore kao što su optuženi ne priznaje zajedničko dete i prouzrokuje da odraste bez oca, tužilac mora da preuzme roditeljsku dužnost i odgovornost sam od rođenja deteta, i optuženi izbegava odgovornost očinstva. Ova odluka je u korist prihvatanja zahteva za moralnu kompenzaciju i pruža detaljnija opravdanja.
Pravna evaluacija
U svetlu ovih odluka, vidi se da je pitanje moralne kompenzacije u tužbama za očinstvo još uvek kontroverzno pitanje i postoje razlike u mišljenjima čak i među većima Vrhovnog suda.
Dok odsustvo eksplicitne odredbe u zakonu predstavlja opravdanje za odbacivanje zahteva u nekim odlukama, u drugim odlukama je odlučeno da kompenzacija treba biti dosuđena uzimajući u obzir interese deteta i moralne štete koje su doživljene.
U budućnosti, može se očekivati da će biti napravljena jasnija zakonska regulativa o ovom pitanju ili da će standard biti uspostavljen kroz ujedinjavanje jurisprudencije Vrhovnog suda. Međutim, za sada, ishod zahteva za moralnu kompenzaciju u tužbama za očinstvo ostaje neizvestan i potrebna je posebna evaluacija za svaki slučaj.
Druga mišljenja o moralnoj kompenzaciji:
Postoje mišljenja koja tvrde da ako je seksualni odnos koji je prouzrokovao rođenje napad na lična prava majke ili predstavlja jedan od „krivičnih dela protiv seksualne nepovredivosti“ regulisanih u Turskom krivičnom zakoniku, u ovom slučaju, moralna kompenzacija može biti zahtevana zbog „delikta“ regulisanog u članu 49 Turskog zakona o obavezama.
O advokatskoj kancelariji Soylu
Advokatska kancelarija Soylu pruža sveobuhvatne pravne usluge sa fokusom na porodično pravo i međunarodna pravna pitanja.
Naš tim se specijalizuje za složene slučajeve očinstva, prekogranične porodične sporove i apostil procedure za međunarodnu dokumentaciju. Imamo bogato iskustvo u radu sa stranim državljanima i upravljanju međunarodnim tokovima dokumenata kroz više jurisdikcija.
Razumemo osetljivu prirodu pitanja porodičnog prava i pružamo personalizovano pravno usmeravanje dok navigiramo kroz složenosti turskog građanskog prava i međunarodnih pravnih zahteva.
Kontaktirajte nas za profesionalnu konsultaciju o tužbama za očinstvo, pitanjima porodičnog prava i potrebama za međunarodnom pravnom dokumentacijom.
Za više pomoći ili konsultacije o ovom pitanju, možete nas kontaktirati.
Tužba za utvrđivanje očinstva za dete rođeno van braka u Turskoj
