Šta Je Odluka o Sudskoj Kontroli u Turskoj?
Sudska kontrola je zaštitna mera u turskom krivičnom procesnom pravu koja osumnjičenom ili optuženom licu omogućava da ostane na slobodi tokom istrage ili krivičnog postupka, uz obavezu poštovanja određenih uslova koje nameće sudija ili sud. Umesto da se sloboda ličnosti u potpunosti oduzme putem pritvora, nadležni organ osobu vezuje nizom obaveza čiji je cilj da obezbedi pravilno odvijanje postupka. Mera se pravno nalazi između potpune slobode i pritvora, i predstavlja konkretan izraz načela srazmernosti koje u turskom krivičnom pravu igra centralnu ulogu.
Pravni osnov nalazi se u članovima 109 do 115 Zakonika o krivičnom postupku (Zakon br. 5271, poznat pod skraćenicom CMK). Institut je uveden kao novina u tursko pravo putem CMK-a, a direktna inspiracija potiče iz francuskog krivičnog procesnog prava, konkretno iz instituta contrôle judiciaire. Iako je regulativa u velikoj meri preuzeta po uzoru na francuski model, turski zakonodavac je odredbe prilagodio domaćem pravnom i institucionalnom kontekstu, ne prihvatajući strana rešenja nekritički.
Načelo Srazmernosti kao Osnov
Načelo srazmernosti predstavlja srž instituta sudske kontrole. Član 100 stav 1 CMK-a propisuje da se rešenje o pritvoru ne može doneti ako bi ono bilo nesrazmerno u odnosu na značaj predmeta i očekivanu kaznu ili meru bezbednosti. U slučajevima kada zakonski uslovi za pritvor tehnički postoje, ali bi stvarno pritvoreništvo bilo preterano u konkretnim okolnostima, sudija se opredeqljuje za sudsku kontrolu kao odgovarajuću alternativu.
Da bi se mogla doneti odluka o sudskoj kontroli, potrebno je da postoje osnovi sumnje da je osumnjičeni ili optuženi izvršio krivično delo, da u spisu predmeta postoje konkretni dokazi, kao i da postoji zakonski razlog koji bi opravdao pritvor. Kao četvrti uslov, sama sudska kontrola mora biti srazmerna, a donošenje rešenja o pritvoru bi povređivalo načelo srazmernosti. Član 109 stav 2 CMK-a propisuje, pored toga, da se odredbe o sudskoj kontroli mogu primeniti i u slučajevima u kojima je pritvor zakonom zabranjen — kao što je slučaj kod krivičnih dela za koja je propisana maksimalna kazna zatvora do dve godine.
Obaveze Prema Članu 109 Stav 3
Obaveze koje se mogu nametnuti odlukom o sudskoj kontroli taksativno su navedene u članu 109 stav 3 CMK-a. Među mogućim merama nalaze se zabrana napuštanja zemlje, obaveza redovnog javljanja na mesta koja odredi sudija u propisanim rokovima, poštovanje kontrolnih mera koje se tiču profesionalne delatnosti ili obrazovanja po nalogu nadležnih organa, te zabrana upravljanja određenim vozilima uz predaju vozačke dozvole. Mogu se odrediti i zabrana posećivanja određenih osoba ili mesta, predaja vatrenog oružja, uključivanje u program lečenja zavisnosti od alkohola ili opojnih droga, polaganje novčane garancije, kao i kućni pritvor, tj. obaveza da osumnjičeni ili optuženi ne napušta svoju stambenu prostoriju.
Od svih ovih mera, zabrana napuštanja země je daleko najčešće primenjivana u turskoj sudskoj praksi. Kada sudija ili sud donese zabranu izlaska iz zemqe, odluka se odmah prenosi putem pravosudnog informacionog sistema UYAP svim graničnim prelazima, uključujući aerodrome i carinska mesta. Pasoš koji lice eventualno poseduje se oduzima, čime svaki odlazak iz Turske postaje faktički nemoguć za vreme trajanja mere.
Obaveza periodičnog javljanja na policijsku stanicu ili sud — u praksi poznata kao obaveza potpisa — takođe je čest oblik sudske kontrole. Nepoštovanje ove obaveze bez opravdanog razloga povlači ozbiljne pravne posledice. Član 112 CMK-a propisuje da se osumnjičeni ili optuženi koji namerno i bez zakonskog opravdanja ne ispunjava obaveze sudske kontrole može pritvoriti od strane nadležnog sudskog organa, bez obzira na visinu maksimalne kazne propisane za konkretno krivično delo.
Nadležni Organ i Postupak
Odluku o sudskoj kontroli u fazi istrage donosi istražni sudija na zahtev javnog tužioca, a u fazi suđenja — nadležni sud. Odluka se zasniva na proceni opasnosti od bekstva, opasnosti od uticaja na dokaze i opasnosti od ponavljanja krivičnog dela. Jednom doneta, odluka nije nepromenljiva: i tužilaštvo i odbrana mogu u svakom trenutku tražiti njenu izmenu ili ukidanje.
Maksimalno Trajanje Mere
CMK propisuje jasne rokove za maksimalno trajanje sudske kontrole. Za predmete koji ne ulaze u nadležnost teškog krivičnog suda, maksimalno trajanje je dve godine, uz mogućnost produženja za još jednu godinu u izuzetnim slučajevima uz obrazloženje. Za predmete u nadležnosti teškog krivičnog suda, maksimalno trajanje je tri godine, takođe uz mogućnost produženja, s tim da ukupno produženje ne može preći tri godine — ili četiri godine za krivična dela definisana u određenim poglavljima Turskog krivičnog zakonika i krivična dela koja potpadaju pod Zakon o borbi protiv terorizma.
Za maloletne osumnjičene ili optužene, rokovi predviđeni članom 110/A CMK-a primenjuju se u polovičnom iznosu, odredba kojom se nastoji sprečiti da maloletnici trpe negativne posledice po svoj razvoj i resocijalizaciju usled dugotrajne sudske kontrole.
Član 109 stav 4 CMK-a propisuje da se pitanje da li je dalje sprovođenje sudske kontrole neophodno preispituje u razmacima koji ne smeju biti duži od četiri meseca: u fazi istrage na zahtev javnog tužioca pred istražnim sudijom, a u fazi suđenja — po službenoj dužnosti od strane suda. Ovaj mehanizam periodičnog preispitivanja predstavlja važnu procesnu garanciju protiv neograničenog produživanja obaveza koje više možda nisu opravdane.
Ukidanje i Izmena Odluke
Član 111 CMK-a uređuje ukidanje ili izmenu odluke o sudskoj kontroli. Tekst odredbe glasi: „(1) Na zahtev osumnjičenog ili optuženog, nakon pribavljanja mišljenja javnog tužioca, sudija ili sud može u roku od pet dana doneti odluku u skladu sa stavom 2 člana 110. (2) Protiv odluka koje se odnose na sudsku kontrolu može se izjaviti žalba.“
Kada prestanu da postoje okolnosti koje su opravdavale primenu mere — jer se opasnost od bekstva smanjila, dokazi su obezbeđeni ili je postupak pri kraju — odbrana može zahtevati potpuno ukidanje mere ili smanjenje nametnnutih obaveza. Rok za izjavljivanje žalbe na odluku o sudskoj kontroli iznosi sedam dana od njenog dostavljanja ili objavljivanja.
U fazi istrage, žalba se podnosi istražnom sudiji, a o njoj odlučuje nadležni prvostepeni krivični sud. U toku suđenja, nadležni sud ispituje svaku žalbu na sopstvene odluke o sudskoj kontroli putem redovnih pravnih lekova predviđenih turskim krivičnim procesnim pravom.
Uračunavanje u Kaznu
Relevantna distinkcija tiče se načina na koji se vreme provedeno pod sudskom kontrolom tretira u odnosu na eventualnu kaznu zatvora. Kao opšte pravilo važi da se period sudske kontrole ne smatra lišenjem slobode i stoga se ne može uračunati u kaznu zatvora. Izuzetak se odnosi na kućni pritvor: vreme provedeno pod obavezom da lice ne napušta svoju stambenu prostoriju uračunava se u kaznu, pri čemu svaka dva dana kućnog pritvora odgovaraju jednom danu zatvora.
Ova distinkcija osvetljava temeljnu prirodu sudske kontrole kao mere koja čuva ličnu slobodu uz određena ograničenja u javnom interesu. Za razliku od pritvora, sudska kontrola u ustavnom smislu ne predstavlja lišenje slobode — mada se kućni pritvor, zbog svog faktičkog restriktivnog dejstva, u turskom pravu tretira drugačije, uvažavajući značajno ograničenje slobode kretanja koje ova mera nameće pojedincu.
Za više pomoći ili konsultacije o ovom pitanju, možete nas kontaktirati.
