Krivično Delo Narušavanja Nepovredivosti Stana u Turskoj
Pravo na nepovredivost stana predstavlja jedno od najtemeljnijih prava svakog pravnog sistema koji teži zaštiti lične slobode i ljudskog dostojanstva. U turskom pravu ovo pravo uživa dvostruku zaštitu koja se međusobno nadopunjuje. Na ustavnom nivou, član 21. Ustava Republike Turske utvrđuje da je stan svake osobe nepovrediv i da ni ulazak ni pretres ne mogu biti izvršeni bez saglasnosti nosioca prava ili sudske odluke, osim u slučajevima izričito predviđenim zakonom. Na krivičnopravnom nivou, Turski krivični zakonik, poznat pod skraćenicom TCK, ovu ustavnu garanciju prevodi u krivično delo narušavanja nepovredivosti stana, koje je svrstano među krivična dela protiv lične slobode, u okviru glave koja reguliše dela protiv slobode ličnosti.
Jedno od posebnih obeležja turskog pravnog sistema jeste sistematsko razvrstavanje ovog dela. Narušavanje nepovredivosti stana u turskom pravu ne spada u imovinska krivična dela, već u krivična dela protiv slobode ličnosti. Ovaj izbor odražava jasno vrednosno opredeljenje zakonodavca: zaštićeno pravno dobro nije pravo svojine na nepokretnosti niti stvarnopravni položaj onoga ko tu boravi, već individualna sloboda shvaćena kao pravo svake osobe da živi u svom domu u uslovima koji su obeleženi sigurnošću, mirom i spokojstvom. Turski kasacioni sud, Yargıtay, u brojnim odlukama potvrdio je da član 116. TCK štiti osećaj kućnog mira oštećenog i njegovo pravo da bude zaštićen od neželjenih zadiranja u sopstvenu životnu sferu.
Osnovno Biće Dela: Član 116. Turskog Krivičnog Zakonika
Stav 1. člana 116. TCK opisuje radnju izvršenja na sledeći način:
Ko bez saglasnosti neovlašćeno prodre u tuđi stan ili pripatke stana, ili ko ostane na tim mestima protiv volje nosioca prava nakon što je ušao uz njegovo odobrenje, kazniće se po privatnoj tužbi oštećenog kaznom zatvora od šest meseci do dve godine.
Stav 2. proširuje zaštitu na poslovne prostore i radna mesta kojima javnost nema slobodan pristup:
Kada se radnje opisane u stavu 1. izvrše u poslovnim prostorijama ili radnim mestima i njihovim pripaticima u koje nije uobičajeno ulaziti bez izričite saglasnosti, učinilac će biti kažnjen po privatnoj tužbi oštećenog kaznom zatvora od šest meseci do jedne godine ili novčanom kaznom.
Iz ovih odredaba proizlaze dva alternativna oblika radnje izvršenja kojima se delo može počiniti. Prvi je neovlašćeno prodiranje u stan ili pripatke stana. Drugi je ostajanje na tim mestima nakon što je nosilac prava povukao prethodno datu saglasnost. Svaki od ova dva oblika dovoljan je sam po sebi da se delo smatra izvršenim, bez potrebe da se istovremeno ostvare oba.
Pojam Stana u Turskom Pravu
Pojam stana u turskom krivičnom pravu tumači se znatno šire nego u građanskom pravu. Ne zahteva se da se radi o stalnom boravištu oštećenog niti da nepokretnost ispunjava određene fizičke uslove. Za primenu TCK stanom se smatra svaki prostor u kome neka osoba, privremeno ili trajno, vodi svoj privatni život. Vikendica, iznajmljeni stan, hotelska soba ili čak prikolica za stanovanje potpadaju pod ovaj pojam, pod uslovom da lice tamo ostvaruje svoju ličnu sferu. Pripatci stana, kao što su dvorište, garaža, balkon ili ostava, uživaju istu zaštitu kao i sam stan, a neovlašćeno prodiranje u bilo koji od ovih prostora jednako tako ostvaruje biće krivičnog dela.
Sudska praksa Yargıtay-a dosledno je razjašnjavala da nosiocem prava, u smislu pitanja saglasnosti, nije nužno vlasnik nepokretnosti, već onaj ko se njome stvarno koristi. Najčešći primer u turskoj pravnoj praksi jeste slučaj stanodavca koji ulazi u iznajmljeni stan bez saglasnosti zakupca. Bez obzira na pravo svojine, zakupac je onaj ko za vreme trajanja ugovora ostvaruje kontrolu nad sopstvenom stambenoj sferi, pa je zakupčevo protivljenje dostatno da bi vlasnikov ulazak bio krivičnopravno relevantan. Na isti način, majstor pozvan da obavi popravku, koji bez odobrenja zalazi u delove stana koji ne spadaju u krug poverenih mu radova, može se oglasiti krivim za isto delo.
Saglasnost kao Centralni Uslov
Saglasnost nosioca prava jeste element koji razdvaja zakonit pristup od krivičnopravno relevantnog prodiranja. U turskom pravu saglasnost može biti izričita ili prećutna, a njenu ocenu zahteva sveobuhvatno ispitivanje okolnosti konkretnog slučaja, uključujući prethodni odnos između stranaka. Kada se stanom zajednički koristi više osoba, kao što je slučaj u porodičnoj zajednici ili pri zajedničkom stanovanju, saglasnost jedne od njih može u načelu biti dovoljna da isključi krivično delo, pod uslovom da ta saglasnost služi legitimnoj svrsi. Tako izričito propisuje stav 3. člana 116. TCK. Međutim, ukoliko je situacija takva da je jasno da glavni nosioac prava nikada ne bi dao saglasnost, sud je dužan da utvrdi odsustvo saglasnosti i pored formalno iskazane dozvole drugog stanara.
Otežavajuće Okolnosti
Turski krivičnopravni sistem predviđa dve kategorije otežavajućih okolnosti koje se primenjuju kod narušavanja nepovredivosti stana. Prva kategorija sadržana je neposredno u članu 116., u stavu 4:
Ako se radnje opisane u ovom članu izvrše upotrebom sile ili pretnje, ili u noćno vreme, kazna zatvora iznosi od jedne do tri godine.
Za primenu ove otežavajuće okolnosti noćnim vremenom smatra se period koji počinje sat vremena posle zalaska sunca i završava se sat vremena pre izlaska sunca. Sila primenjena pri ulasku u stan, kada prouzrokuje lake telesne povrede koje se mogu zbrinuti jednostavnom medicinskom intervencijom, apsorbuje se u otežani oblik dela. Ako pak sila prouzrokuje teže povrede, sud pored kazne za narušavanje nepovredivosti stana izriče i zasebnu kaznu za krivično delo telesne povrede u sticaju, u skladu sa opštim pravilima o sticaju krivičnih dela u turskom pravu.
Druga kategorija otežavajućih okolnosti sadržana je u članu 119. TCK, koji propisuje zajednička pravila primenjiva na više krivičnih dela protiv slobode. Među ovim okolnostima nalaze se: izvršenje dela uz upotrebu oružja, učestvovanje dve ili više osoba u izvršenju, korišćenje zastrašujuće snage kriminalne organizacije, nošenje maski ili prerušavanja u cilju sprečavanja prepoznavanja učinioca, kao i izvršenje dela od strane službenog lica zloupotrebom svog položaja. Kada je prisutna neka od ovih okolnosti, kazna predviđena za osnovni oblik dela povećava se za jedan stepen, a krivično gonjenje pokreće se po službenoj dužnosti, bez potrebe za privatnom tužbom oštećenog.
Uslov Privatne Tužbe i Zastarelost
U svom osnovnom obliku, narušavanje nepovredivosti stana u Turskoj krivično je delo koje se goni po privatnoj tužbi. Bez formalnog podnošenja privatne tužbe od strane oštećenog, istražni organi ne mogu pokrenuti postupak. Rok za podnošenje privatne tužbe iznosi šest meseci od dana kada je oštećeni saznao za delo i identitet učinioca. Povlačenje tužbe u toku postupka dovodi do obustave postupka i gašenja krivične odgovornosti.
Ovaj sistem ima, međutim, izuzetke od znatnog praktičnog značaja. Kada se narušavanje nepovredivosti stana vrši u cilju izvršenja krađe, turski zakonodavac je izričito ukinuo uslov privatne tužbe, pa se gonjenje pokreće i sprovodi po službenoj dužnosti. Isto važi kada su prisutne otežavajuće okolnosti iz člana 119. TCK. Rok zastarelosti krivičnog gonjenja iznosi, po opštom pravilu, osam godina za osnovno delo, ali se može znatno produžiti zavisno od prisutnih otežavajućih okolnosti i slučajeva prekida zastarelosti predviđenih zakonom.
Subjektivni Element i Nadležni Sud
Narušavanje nepovredivosti stana u turskom pravu može se počiniti isključivo sa umišljajem. Nehatno postupanje nije kažnjivo. Dovoljan je opšti umišljaj, to jest svest o tome da se ulazi u prostor druge osobe bez saglasnosti ili da se ostaje tamo protiv volje nosioca prava. Turska doktrina i sudska praksa prihvataju da delo može biti počinjeno i sa eventualnim umišljajem, kada je učinilac pretpostavio mogućnost odsustva saglasnosti i prihvatio taj rizik.
Nadležni sud za postupanje u ovim predmetima jeste turski prvostepeni krivični sud, sa mesnom nadležnošću suda na čijem se području delo dogodilo. U slučajevima kada narušavanje nepovredivosti stana stoji u sticaju sa drugim krivičnim delima, pitanje sticaja rešava se prema opštim pravilima TCK, osim u slučajevima za koje je zakonodavac propisao posebno uređenje, kao što je to slučaj sa krađom izvršenom posle upada u stan. Za tu situaciju turski zakon sadrži izričitu odredbu koja reguliše odnos između ova dva krivična dela i narušavanju nepovredivosti stana dodeljuje samostalno postojanje uz krivično delo koje je upador trebalo da omogući.
Za više pomoći ili konsultacije o ovom pitanju, možete nas kontaktirati.
