Rok Čekanja za Ženu za Ponovno Stupanje u Brak u Turskom Pravu
Tursko porodično pravo predviđa posebno vremensko ograničenje za žene koje žele ponovo da stupe u brak nakon prestanka prethodnog. Ovo ograničenje, tradicionalno poznato kao iddet müddeti, ima za cilj sprečavanje nesigurnosti u pogledu očinstva eventualnog deteta začetog u međuvremenu. Iako su savremene metode utvrđivanja očinstva u mnogim pravnim sistemima učinile prvobitnu svrhu ove norme u velikoj meri zastarelom, pravilo i dalje važi u Turskoj i proizvodi konkretne pravne posledice.
Odredba je sadržana u članu 132. Turskog građanskog zakonika, koji propisuje fiksni rok od trista dana. Tekst odredbe glasi:
Član 132 — Ako je brak prestao, žena ne može stupiti u novi brak pre nego što istekne trista dana od prestanka braka. Rok prestaje rođenjem deteta. Sud ukida ovaj rok ako se utvrdi da žena nije trudna iz prethodnog braka, ili ako supružnici čiji je brak prestao žele ponovo međusobno da se venčaju.
Polje primene i svrha pravila
Rok čekanja primenjuje se bez obzira na način na koji je brak prestao, bilo razvodom, poništajem ili smrću supruga. Pravna osnova leži u zaštiti pouzdanosti utvrđivanja porekla mogućeg deteta. Prema turskom pravu, dete rođeno u roku od trista dana od prestanka braka smatra se detetom bivšeg muža. Kada bi se ženi dozvolilo da odmah ponovo stupi u brak, dete rođeno ubrzo posle toga moglo bi se istovremeno pripisati dvojici različitih muškaraca, što bi izazvalo sukob pretpostavki o očinstvu.
Zakonodavac je stoga odabrao fiksni rok od trista dana, što odgovara najvećoj biološkoj dužini trudnoće. Ova brojka nije proizvoljna; ona predstavlja medicinsku gornju granicu i obezbeđuje jasno pravilo koje matičarska služba i sudovi mogu lako primenjivati.
Prevremeni prestanak roka
Turski građanski zakonik poznaje dva slučaja u kojima rok čekanja može prestati pre isteka trista dana. Prvi je porod. Sa rođenjem deteta otpada svrha zaštite, jer se pitanje porekla sada može razmatrati na osnovu stvarnog rođenja. Žena tako odmah ponovo stiče slobodu da zaključi novi brak.
Drugi put je sudski. Žena koja nije trudna iz prethodnog braka može podneti zahtev porodičnom sudu radi ukidanja roka čekanja. U praksi se takav zahtev podnosi uz lekarsko uverenje kojim se potvrđuje odsustvo trudnoće, najčešće na osnovu ultrazvučnog pregleda ili analize krvi na beta-hCG. Turski porodični sudovi po pravilu donose odluke brzo i mogu odlučiti na osnovu podnetih dokumenata bez opsežnog ročišta.
Postoji i poseban izuzetak u slučajevima kada razvedeni supružnici žele ponovo da stupe u brak jedan sa drugim. U takvom scenariju svrha pravila u potpunosti otpada, jer bi se eventualno dete u svakom slučaju pripisalo istom mužu. Takvi parovi mogu, dakle, da preskoče rok od trista dana bez dodatnih formalnosti.
Postupak pred porodičnim sudom
Kada se žena odluči za sudski put, nadležan je porodični sud njenog prebivališta. Reč je o vanparničnom postupku, koji se pokreće predlogom uz koji se prilaže medicinska dokumentacija. Opsežno izvođenje dokaza po pravilu nije potrebno.
Kada odluka postane pravnosnažna, dostavlja se matičnoj službi, koja u registru evidentira ukidanje roka čekanja. Žena potom može odmah zaključiti novi brak. Pokušaj zaključenja braka u okviru trista dana bez sudske odluke matičar po pravilu odbija.
Posledice povrede pravila
Brak zaključen suprotno roku čekanja nije po sili zakona ništav. Turski građanski zakonik tretira normu kao bračnu smetnju čija povreda ne dovodi do ništavosti drugog braka, ali može izazvati dokazne poteškoće prilikom utvrđivanja očinstva deteta rođenog ubrzo nakon drugog braka. Ako se takvo dete rodi u roku od trista dana od prestanka prvog braka, primenjuje se dvostruka pretpostavka koja se po pravilu može razrešiti samo DNK analizom.
Praktična sankcija je stoga ograničena, ali odredba i dalje deluje kao snažan podsticaj da se rok ili sačeka ili sudski ukine.
Ustavna i uporednopravna dimenzija
Pravilo je u turskoj doktrini odavno predmet rasprave. Kritičari ističu da ograničenje pogađa isključivo žene, što otvara pitanja u pogledu ustavnog načela ravnopravnosti polova. Pristalice odgovaraju da pravilo odražava biološku stvarnost, a ne diskriminaciju, i da mu je svrha zaštita deteta, a ne stavljanje žene u nepovoljniji položaj.
Sa uporednopravnog stanovišta, pravilo postaje sve izolovanije. Više evropskih pravnih sistema koji su nekada poznavali sličnu odredbu, među kojima su Francuska, Nemačka i Švajcarska, ukinuli su je u poslednjim decenijama. Japan je nakon znamenite odluke Vrhovnog suda značajno skratio odgovarajući rok. Pravni sistemi koji počivaju na islamskoj tradiciji, naprotiv, zadržavaju uporedivi rok čekanja.
Turska je zadržala odredbu uprkos tome što je struktura njenog građanskog zakonika preuzeta iz švajcarskog prava, a sama Švajcarska je u međuvremenu od ovog pravila odustala. Predlozi za reformu prisutni su u turskoj doktrini, ali zakonodavna izmena člana 132. još nije usvojena.
Praktične preporuke
Ženama čiji je brak prestao razvodom ili smrću supruga i koje žele da stupe u novi brak u okviru trista dana savetuje se da blagovremeno potraže pravni savet. Sudski postupak ukidanja roka je relativno jednostavan, ali se ne može preskočiti: samo lekarsko uverenje nije dovoljno da matičar zaključi brak, već je potrebna sudska odluka.
Onima koji nameravaju da se ponovo venčaju sa bivšim suprugom preporučuje se da tu okolnost izričito navedu pred matičnom službom, jer se izuzetak primenjuje samo kada je identitet budućeg supružnika utvrđen. Strani državljani čiji je brak okončan po turskom pravu, kao i turske državljanke razvedene u inostranstvu, treba da imaju u vidu da rok teče i kada se strana presuda priznaje u Turskoj kroz postupak priznanja stranih odluka; rok u tom slučaju počinje od datuma pravnosnažnosti priznate odluke.
Za više pomoći ili konsultacije o ovom pitanju, možete nas kontaktirati.
