Sporni brakorazvodna tužba u Turskoj
Sporni razvod braka je jedna od najčešćih vrsta brakorazvodnih postupaka u Turskoj. Kada supružnici ne mogu da postignu dogovor o samom razvodu ili o pitanjima kao što su starateljstvo, alimentacija, naknada štete ili podela bračne imovine, predmet se vodi kao sporni brakorazvodna tužba. Ovaj članak pruža detaljan pregled spornih brakorazvodnih postupaka prema turskom pravu.
Šta je sporni razvod braka u Turskoj?
Sporni razvod braka nastaje kada se supružnici ne slažu oko odluke o razvodu ili njenih pravnih posledica, uključujući starateljstvo nad decom, alimentaciju, naknadu štete i podelu bračne imovine. Za razliku od sporazumnog razvoda, gde se obe strane dogovaraju o svim uslovima, sporni razvod zahteva da sud ispita činjenice, sasluša svedoke, oceni dokaze i donese obavezujuće odluke o svim spornim pitanjima.
U spornom razvodu sudija temeljno ispituje koji supružnik snosi veću krivicu, utvrđuje najprikladniji aranžman starateljstva u najboljem interesu deteta, procenjuje da li su ispunjeni uslovi za alimentaciju i odlučuje o zahtevima za naknadu štete.
Osnovi za sporni razvod prema turskom pravu
Turski građanski zakonik propisuje posebne osnove za razvod, od kojih sve mogu biti osnov za spornu brakorazvodnu tužbu. Ovi osnovi se dele na posebne i opšte kategorije.
Posebni osnovi za razvod
Posebni osnovi za razvod su izričito navedeni u Turskom građanskom zakoniku i obuhvataju preljubu, ponašanje opasno po život, surovo ili krajnje uvredljivo ponašanje, izvršenje krivičnog dela i vođenje nečasnog života, napuštanje i duševnu bolest.
Svaki od ovih posebnih osnova ima sopstvena proceduralna pravila, zahteve u pogledu tereta dokazivanja i pravne posledice. Na primer, u slučaju preljube, sud može smanjiti ili potpuno ukinuti potraživanja drugog supružnika za učešće u bračnoj imovini stečenoj u okviru režima učešća u stečenoj imovini.
Opšti osnov za razvod
Opšti osnov za razvod je nepovratna razorenost braka, u praksi poznata i kao teška nekompatibilnost. Prema članu 166 Turskog građanskog zakonika, ako je nastavak bračne zajednice postao nepodnošljiv za jednog od supružnika, obe strane mogu podneti tužbu za razvod. Turski kasacioni sud (Yargıtay) je razvio sudsku praksu o tome šta predstavlja nepovratnu razorenost braka, uključujući ekonomsko nasilje, odbijanje medicinskog lečenja uprkos zahtevima drugog supružnika, sprečavanje supružnika da obavlja svoju profesiju, izolovanje supružnika od porodice i odbijanje bračnih odnosa.
Faze spornog brakorazvodnog postupka
Sporni brakorazvodni predmeti u Turskoj prate pisanu sudsku proceduru kako je regulisano Turskim zakonikom o parničnom postupku. Postupak se sastoji od nekoliko posebnih faza.
1. Faza podnesaka
Postupak počinje kada jedan od supružnika podnese tužbu za razvod nadležnom porodičnom sudu. Nakon što sud pripremi preliminarni zapisnik, tužba se dostavlja tuženom. Tuženi ima rok od dve nedelje od dana dostavljanja da podnese odgovor na tužbu. Tužilac zatim ima dve nedelje da podnese repliku, i na kraju tuženi može podneti dupliku. Tokom ove faze, svaka strana ima pravo da podnese dva podneska. Nepodnošenje odgovora na tužbu u propisanom roku može dovesti do gubitka prava na iznošenje dokaza i pozivanje svedoka.
2. Prethodno ročište
Nakon faze podnesaka, sud održava prethodno ročište. Tokom ovog ročišta sudija utvrđuje tačke slaganja i neslaganja između strana, podstiče nagodbu i beleži ove stavke u zapisnik. Sudija može takođe doneti privremene odluke o privremenom starateljstvu, privremenoj alimentaciji i dodeli porodičnog stana supruzi.
3. Faza istrage
Nakon prethodnog ročišta, predmet prelazi u fazu istrage, tokom koje sudija prikuplja dokaze, saslušava svedoke i nalaže veštačenja ako je potrebno. Ovo je obično najduža faza postupka.
4. Usmena rasprava i presuda
Poslednja faza obuhvata usmenu raspravu na kojoj strane dobijaju priliku da daju svoje završne izjave. Ako strane ne prisustvuju, sud može doneti presudu u njihovom odsustvu. Na kraju ove faze, sudija objavljuje presudu.
Privremene mere tokom spornog brakorazvodnog postupka
Tokom spornog brakorazvodnog postupka sud može doneti nekoliko privremenih odluka radi zaštite prava strana i dece. One obuhvataju privremene aranžmane starateljstva, privremenu alimentaciju radi sprečavanja finansijske nevolje, dodelu bračnog stana i mere zabrane prilaska.
Privremena alimentacija počinje od datuma podnošenja brakorazvodne tužbe i traje do pravosnažnosti presude o razvodu.
Starateljstvo u spornim brakorazvodnim predmetima
U spornim brakorazvodnim predmetima starateljstvo se utvrđuje na osnovu načela najboljeg interesa deteta. Sud uzima u obzir razvoj, zdravlje i obrazovne mogućnosti deteta. Kod mlađe dece sudovi generalno teže da dodele starateljstvo majci, mada to nije apsolutno pravilo i zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja.
Roditelj kome nije dodeljeno starateljstvo ima pravo da održava lični kontakt sa detetom. Sud utvrđuje uslove i raspored poseta, što je pravo kako roditelja koji nema starateljstvo, tako i pravo deteta.
Tokom postupka sud obično donosi privremenu odluku o starateljstvu. Pre donošenja ove odluke obično se pribavljaju izveštaji socijalnih radnika, pedagoga i policijske istrage.
Zajedničko starateljstvo je takođe moguće u Turskoj, mada se češće dodeljuje u slučajevima sporazumnog razvoda. U spornim postupcima zajedničko starateljstvo ostaje izuzetno i zahteva obostrani pristanak strana.
Alimentacija u spornim brakorazvodnim predmetima
Tursko pravo predviđa tri vrste alimentacije u brakorazvodnim postupcima.
Privremena alimentacija se dodeljuje tokom postupka kako bi se sprečilo da jedan od supružnika zapadne u finansijsku nevolju i kako bi se obezbedilo da oba roditelja doprinose potrebama zajedničkog deteta. Ostaje na snazi do pravosnažnosti presude o razvodu.
Alimentacija za siromaštvo može biti zatražena od strane supružnika koji snosi manju krivicu i koji će usled razvoda zapasti u siromaštvo. Ova vrsta alimentacije može biti dosuđena na neodređeno vreme.
Alimentacija za dete (alimentacija za učešće) obezbeđuje da roditelj koji nema starateljstvo doprinosi izdržavanju, obrazovanju i potrebama nege deteta. Ova alimentacija se plaća do navršene 18. godine deteta.
Naknada štete u spornim brakorazvodnim predmetima
U spornim brakorazvodnim predmetima može se tražiti kako materijalna tako i nematerijalna naknada štete. Da bi tražio materijalnu naknadu štete, tražilac mora biti manje kriv ili bez krivice, a njegovi postojeći ili očekivani interesi moraju biti oštećeni usled razvoda. Nematerijalnu naknadu štete može tražiti strana čija su lična prava povređena usled osnova za razvod.
Ako naknada štete nije tražena tokom brakorazvodnog postupka, poseban zahtev za naknadu štete može biti podnet u roku od jedne godine od dana pravosnažnosti presude o razvodu. U takvim slučajevima se uzima u obzir utvrđenje krivice iz brakorazvodnog postupka.
Ocena krivice u spornom razvodu
Krivica igra centralnu ulogu u spornim brakorazvodnim predmetima. Sudija ocenjuje dokaze koje su obe strane iznele kako bi utvrdio koji supružnik snosi veću odgovornost za događaje koji su doveli do razvoda. Supružnik može biti proglašen potpuno krivim, pretežno krivim, jednako krivim ili nekrivim.
Utvrđenje krivice direktno utiče na zahteve za alimentaciju za siromaštvo i naknadu štete. Pretežno krivi supružnik ne može tražiti alimentaciju za siromaštvo niti naknadu štete. Pored toga, krivica može uticati na podelu imovine, naročito u slučajevima koji uključuju preljubu ili ponašanje opasno po život, gde potraživanje za učešće može biti smanjeno ili ukinuto.
Podela imovine u spornom razvodu
Podela imovine u spornim brakorazvodnim predmetima regulisana je primenjivim režimom bračne imovine. Ako supružnici nisu zaključili bračni ugovor o imovini, primenjuje se zakonski režim učešća u stečenoj imovini na imovinu stečenu nakon 1. januara 2002. godine.
Za razliku od sporazumnog razvoda, podela imovine u spornom razvodu ne može se rešiti u okviru brakorazvodnog postupka. Posebna tužba za likvidaciju režima bračne imovine mora biti podneta nakon pravosnažnosti presude o razvodu.
Kućni predmeti se takođe rešavaju odvojeno od brakorazvodnog postupka. Poseban zahtev mora biti podnet za podelu kućnih predmeta, mada lične stvari poput odeće, obuće i knjiga mogu biti rešene od strane sudije koji vodi brakorazvodnu tužbu.
Potraživanja za svadbeni nakit (Ziynet)
Potraživanja za povraćaj svadbenog nakita su tehnički odvojena od brakorazvodne tužbe. Međutim, sudovi često rešavaju ova potraživanja zajedno sa brakorazvodnim postupkom umesto da ih odvajaju u poseban predmet. Povraćaj nakita može se tražiti u naturi ili u novčanoj vrednosti, a kao dokazi mogu se koristiti fotografije sa venčanja, video snimci i svedočenja svedoka.
Postupak po pravnim lekovima
Žalba Regionalnom apelacionom sudu (İstinaf)
Nakon što porodični sud objavi svoju odluku, obrazložena presuda se priprema u roku od približno mesec dana. Svaka strana ima rok od dve nedelje od dana dostavljanja da uloži žalbu Regionalnom apelacionom sudu (Bölge Adliye Mahkemesi). Regionalni apelacioni sud ispituje predmet kako na proceduralnim tako i na suštinskim osnovama. Razmatranje žalbe se generalno vrši na osnovu spisa predmeta bez ročišta, mada se usmena rasprava može održati ako sud to smatra potrebnim.
Strane mogu delimično uložiti žalbu, osporavajući samo određene aspekte kao što su utvrđenje krivice, alimentacija ili starateljstvo, dok prihvataju samu presudu o razvodu. U takvim slučajevima razvod postaje pravosnažan dok se sporni aspekti dalje razmatraju.
Žalba Kasacionom sudu (Temyiz)
Nakon odluke Regionalnog apelacionog suda, strane imaju rok od dve nedelje od dana dostavljanja da ulože dalju žalbu Kasacionom sudu (Yargıtay). Kasacioni sud generalno ili potvrđuje ili ukida odluku. Ako je odluka potvrđena, postaje pravosnažna. Ako je ukinuta, predmet se vraća na ponovni postupak.
Povlačenje i odricanje
Tužilac se može povući iz spornog brakorazvodnog predmeta u bilo kojoj fazi. Povlačenje je jednostrana procesna radnja koja okončava predmet sa svim njegovim posledicama. Za to nije potreban pristanak druge strane. Međutim, strana koja se povuče ne može podneti novu tužbu na osnovu istih činjenica.
Trajanje spornog brakorazvodnog postupka
Sporni brakorazvodni predmeti u Turskoj generalno traju od jedne do dve godine na prvostepenom sudu. Ako se uloži žalba, ukupno trajanje može se produžiti na četiri do pet godina. Trajanje zavisi od složenosti predmeta, broja svedoka, potrebe za veštačenjima i opterećenosti suda.
Za poređenje, sporazumni razvod može biti okončan na jednom ročištu, što ga čini znatno bržim.
Razlike između spornog i sporazumnog razvoda
Postoji nekoliko ključnih razlika između spornog i sporazumnog razvoda u Turskoj. Sporazumni razvod zahteva najmanje jednu godinu braka, dok se sporni razvod može podneti u bilo kom trenutku nakon zaključenja braka. Kod sporazumnog razvoda oba supružnika moraju da se pojave pred sudijom i usmeno potvrde svoj pristanak, dok se kod spornog razvoda postupak može nastaviti u odsustvu bilo koje strane.
Sporazumni razvod se rešava na jednom ročištu nakon što strane postignu dogovor o svim pitanjima, dok sporni razvod podrazumeva više ročišta koja obuhvataju fazu podnesaka, prethodno ročište, fazu istrage i usmenu raspravu. To sporni postupak čini znatno dužim i složenijim.
Sporni razvod za supružnike koji žive u inostranstvu
Supružnici koji borave u inostranstvu mogu pokrenuti sporni brakorazvodnu tužbu u Turskoj. Za razliku od sporazumnog razvoda, koji zahteva lično pojavljivanje pred sudijom, sporni razvod se može u potpunosti voditi putem pravnog zastupanja. U praksi, turski državljani koji žive u zemljama kao što su Srbija, Nemačka, Holandija i Belgija često biraju da svoje turske brakorazvodne postupke vode putem advokata umesto da putuju u Tursku za svako ročište.
Priznanje stranih presuda o razvodu u Turskoj
Presude o razvodu koje su doneli strani sudovi mogu biti priznate i izvršene u Turskoj putem postupaka registracije, priznavanja i izvršenja. Potrebno je pribaviti overeni primerak pravosnažne strane presude sa apostilom, a turski advokat može obaviti neophodne postupke za priznanje u Turskoj.
Nadležni sud
Nadležni sud za sporne brakorazvodne predmete je porodični sud. Na lokacijama gde ne postoji porodični sud, opštinski građanski sud postupa u svojstvu porodičnog suda.
Mesna nadležnost pripada sudu prebivališta tuženog, prebivališta tužioca, ili sudu mesta gde su supružnici zajedno živeli najmanje šest meseci pre podnošenja tužbe.
Značaj pravnog zastupanja
Iako nije obavezno biti zastupljen od strane advokata u spornim brakorazvodnim postupcima, profesionalna pravna pomoć se toplo preporučuje. Sporni brakorazvodni predmeti su znatno složeniji i dugotrajniji od postupaka sporazumnog razvoda. Proceduralne greške, propušteni rokovi ili nepravilno predstavljeni dokazi mogu dovesti do nepovratnog gubitka prava. Iskusni advokat za porodično pravo može razviti odgovarajuću pravnu strategiju, obezbediti pravilno prikupljanje i prezentaciju dokaza i zaštititi interese klijenta tokom celokupnog postupka.
Za više pomoći ili konsultacije o ovom pitanju, možete nas kontaktirati.
