Alimentacija za Dete u Turskoj: Kako Se Podnosi Zahtev?
Alimentacija za dete — na turskom poznata kao iştirak nafakası — jedan je od najvažnijih oblika pravne zaštite koje turski pravni sistem pruža deci nakon razvoda braka. Kada brak prestane i starateljstvo nad detetom bude dodeljeno jednom roditelju, to ne znači da drugi roditelj može izbeći svoju finansijsku odgovornost. Tursko pravo jasno propisuje da oba roditelja ostaju u obavezi da doprinose izdržavanju deteta, bez obzira na to ko je pokrenuo razvod ili koji je bračni drug više kriv za propast braka.
Pravni Osnov
Pravni osnov za alimentaciju za dete u Turskoj je član 327 Turskog građanskog zakonika (Türk Medeni Kanunu), koji propisuje da su oba roditelja dužna da snose troškove nege i obrazovanja svoje maloletne dece. Član 182/3 Turskog građanskog zakonika izričito određuje da je roditelj kome nije povereno starateljstvo dužan da doprinosi troškovima nege, zdravlja, obrazovanja i ostalim osnovnim troškovima deteta srazmerno svojim finansijskim mogućnostima.
Zakonski tekst člana 327 glasi:
„Otac i majka su dužni da snose troškove nege i obrazovanja svoje maloletne dece.“
Ova obaveza ne zavisi od krivice, finansijskog dogovora ili bilo kakvih drugih okolnosti razvoda. Čak i u slučajevima kada je jedan bračni drug bio nevera, taj bračni drug, ukoliko mu je povereno starateljstvo, ima puno pravo da zahteva alimentaciju za dete od drugog roditelja. Roditeljstvo ne prestaje sa brakom.
Ko Može Podneti Zahtev za Alimentaciju?
Pravo na zahtev za alimentaciju za dete pripada roditelju koji faktički brine o detetu i kome je povereno privremeno ili trajno starateljstvo, staratelju ili skrbniku koji je imenovan radi brige o detetu, ili u određenim slučajevima samom maloletnom detetu ukoliko ima dovoljno pravne sposobnosti.
Član 329 Turskog građanskog zakonika direktno uređuje ovo pravo:
„Majka ili otac koji faktički brine o detetu može u ime deteta podneti tužbu za alimentaciju protiv drugog roditelja. Kada je to potrebno, tužbu može podneti i staratelj ili skrbnik imenovan za maloletno dete koje nema poslovnu sposobnost. Maloletno dete koje ima poslovnu sposobnost može samo podneti tužbu za alimentaciju.“
Važno je napomenuti da je alimentacija za dete u turskom pravu potpuno odvojena od alimentacije za bračnog druga (yoksulluk nafakası). Krivica bračnih drugova nema nikakav uticaj na alimentaciju za dete; jedini cilj je da se obezbedi da roditelj bez starateljstva finansijski doprinosi vaspitanju, zdravstvenoj zaštiti, stanovanju i obrazovanju deteta srazmerno svojim mogućnostima.
Kako Se Određuje Iznos?
Član 330 Turskog građanskog zakonika utvrđuje kriterijume za određivanje iznosa alimentacije za dete. Prema ovoj odredbi, iznos se određuje uzimajući u obzir potrebe deteta te životne uslove i ekonomsku sposobnost oba roditelja. Eventualni prihodi koje dete ima takođe se uzimaju u obzir od strane suda.
Puni tekst člana 330 glasi:
„Visina alimentacije određuje se uzimajući u obzir potrebe deteta te životne uslove i ekonomske mogućnosti oba roditelja. Prihodi samog deteta takođe se uzimaju u obzir pri određivanju visine alimentacije. Sud može na zahtev u presudi utvrditi iznose koji će se plaćati u narednim godinama zavisno od socijalnih i ekonomskih okolnosti stranaka.“
U praksi, turski porodični sudovi sprovode sveobuhvatnu procenu. Faktori koji se uzimaju u obzir uključuju prihode i finansijsku sposobnost roditelja koji plaća alimentaciju, troškove obrazovanja, zdravlja, stanovanja, prevoza i opšte nege deteta, kao i finansijsku situaciju roditelja koji ima starateljstvo. Vodeće načelo suda uvek je najbolji interes deteta, princip koji je duboko ukorenjen kako u turskom građanskom pravu tako i u obavezama Turske prema Konvenciji UN o pravima deteta.
Krivica za Razvod Nije od Značaja
Česta zabluda u turskim razvodnm postupcima je da bračni drug koji je proglašen krivim za razvod ne može zahtevati alimentaciju za dete. Ovo je pogrešno. Alimentacija za dete se određuje nezavisno od krivice stranaka i utvrđuje se isključivo u skladu sa potrebama deteta. Ovo odražava tursku posvećenost prioritetu dobrobiti dece nad ponašanjem roditelja.
Sudski Postupak
Alimentacija za dete u Turskoj se obično traži u okviru samog razvodndog postupka. U slučaju spornog razvoda, porodični sud (aile mahkemesi) odlučuje o alimentaciji zajedno sa starateljstvom i ostalim sporednim pitanjima. U slučaju razvoda po sporazumu stranke mogu postići dogovor o iznosu, načinu plaćanja i valuti alimentacije za dete, ali takav sporazum sam po sebi nije dovoljan — mora ga odobriti predsedavajući sudija, koji zadržava ovlašćenje da izmeni dogovoreni iznos ukoliko nije u interesu deteta.
Ako alimentacija za dete nije bila zatražena tokom razvodndog postupka, može se podneti poseban zahtev porodičnom sudu nakon što razvod postane pravosnažan. Na mestima gde ne postoji porodični sud, predmet rešava opštinski građanski sud u svojstvu porodičnog suda. Za zahteve za alimentaciju posle razvoda nadležan je porodični sud u mestu prebivališta poverioca alimentacije.
Alimentacija za dete u Turskoj plaća se mesečno i unapred. Član 330 stav 2 Turskog građanskog zakonika propisuje: „Alimentacija se plaća mesečno i unapred.“
Izmena i Prestanak
Tursko pravo uvažava da se okolnosti menjaju tokom vremena. Član 331 Turskog građanskog zakonika propisuje da sud, kada se okolnosti bitno promene, može na zahtev ponovo utvrditi iznos alimentacije za dete ili je u potpunosti ukinuti. Tekst člana glasi:
„U slučaju promene okolnosti, sud na zahtev ponovo određuje visinu alimentacije ili je ukida.“
Prema ustaljenoj sudskoj praksi Vrhovnog kasacionog suda Turske (Yargıtay), iznosi alimentacije za dete se po pravilu godišnje usklađuju sa indeksom cena proizvođača (ÜFE) koji objavljuje Turski zavod za statistiku (TÜİK). U izuzetnim okolnostima, sud ipak može odlučiti o drugačijoj stopi usklađivanja.
Kao opšte pravilo, alimentacija za dete prestaje kada dete postane punoletno. Do toga dolazi navršavanjem osamnaeste godine, sklapanjem braka ili sudskom odlukom o prevremenom punoletstvu. Ukoliko je dete navršilo osamnaest godina ali nastavlja školovanje, obaveza roditelja na izdržavanje može se nastaviti u okviru posebnog pravnog režima.
Izvršenje Odluke o Alimentaciji
Kada roditelj ne plaća alimentaciju za dete dosuđenu sudskom odlukom, tursko pravo predviđa snažne mehanizme izvršenja. Roditelj poverilac alimentacije može pokrenuti izvršni postupak podnošenjem zahteva izvršnom organu (icra dairesi) u mestu prebivališta dužnika. Izvršni organ dostavlja dužniku nalog za plaćanje, i ako u roku od sedam dana ne bude podneto prigovor niti izvršena uplata, rešenje o izvršenju postaje pravosnažno, nakon čega se može pristupiti pleni imovine.
Pored građanskopravnih mehanizama izvršenja, tursko krivično pravo predviđa dodatne mogućnosti. Namerno neplaćanje sudski dosuđene alimentacije za dete može izložiti obaveznog roditelja krivičnoj odgovornosti prema turskom zakonu o izvršnom postupku, što namerno nepoštovanje čini pitanjem s ozbiljnim pravnim posledicama.
Alimentacija za Dete Rođeno van Braka
Alimentacija za dete može se tražiti i u okviru postupka utvrđivanja očinstva (babalık davası). U slučajevima gde sud utvrdi da je očinstvo verodostojno verovatno, privremena mera alimentacije može biti određena još pre donošenja konačne presude, kako bi se osiguralo da se potrebe deteta zadovolje tokom trajanja postupka. Kada je očinstvo pravno utvrđeno, primenjuje se potpuni sistem alimentacije za dete prema Turskom građanskom zakoniku.
Za više pomoći ili konsultacije o ovom pitanju, možete nas kontaktirati.
