Razvod zbog Preljube u Turskom Pravu
Razvod u turskom pravu moguć je isključivo sudskim postupkom. Osnovi za razvod taksativno su navedeni u Turskom građanskom zakoniku. Preljuba predstavlja poseban osnov za razvod i regulisana je članom 161 Turskog građanskog zakonika (Türk Medeni Kanunu, u daljem tekstu: TMK). Kada jedan od supružnika počini preljubu, drugi supružnik ima pravo da podnese tužbu za razvod na osnovu ove odredbe.
Definicija Preljube u Turskom Pravu
Preljuba u smislu člana 161 TMK podrazumeva dobrovoljni spolni odnos oženjenog muškarca ili udate žene sa trećim licem suprotnog pola. Da bi se radnja kvalifikovala kao preljuba, neophodno je da je spolni odnos stvarno ostvaren. Flert, intimno druženje, ljubljenje ili zagrljaji ne smatraju se preljubom u turskom pravu, mada takvo ponašanje može u određenim okolnostima predstavljati osnov za razvod zbog trajnog raspada braka.
Spolni odnosi između supružnika istog pola nisu obuhvaćeni definicijom preljube iz člana 161 TMK. Isto tako, veštačka oplodnja bez pristanka supružnika ne predstavlja preljubu. Spolne radnje sa životinjama, predmetima ili preminulim osobama takođe se ne mogu smatrati preljubom. U svim ovim slučajevima ipak je moguće podneti tužbu za razvod na osnovu člana 166 TMK zbog trajnog raspada braka.
Preljuba se može počiniti isključivo tokom trajanja braka. Spolni odnosi pre sklapanja braka ili nakon njegovog prestanka izvan su područja primene člana 161 TMK.
Rokovi Zastare
Pravo na podnošenje tužbe za razvod zbog preljube podleže strogim rokovima. Prema članu 161 stav 2 TMK, pravo na tužbu gasi se šest meseci od kada je supružnik koji namerava da podnese tužbu saznao za činjenicu koja predstavlja osnov tužbe. U svakom slučaju, pravo na tužbu gasi se pet godina od počinjenja preljube, bez obzira na to da li je oštećeni supružnik za nju znao.
Ovi rokovi su prekluzivni, a ne zastarni rokovi, što znači da se ne mogu prekinuti niti produžiti. Ako je oštećeni supružnik oprostio preljubnom supružniku nakon što je saznao za preljubu, pravo na podnošenje tužbe takođe prestaje. Oprost može biti izričit ili prećutan. Nastavak bračnog suživota nakon što je preljuba postala poznata Yargıtay u svojoj sudskoj praksi opšte uzev smatra prećutnim oprostom.
Dokazivanje Preljube
Teret dokazivanja leži na supružniku koji podnosi tužbu. Preljuba se može dokazivati svim zakonom dopuštenim dokaznim sredstvima, uključujući svedočenja, poruke, fotografije i druge isprave. Sudija slobodno ocenjuje dokazna sredstva u skladu sa članom 184 stav 4 TMK.
Postoje, međutim, ograničenja u pogledu načina pribavljanja dokaza. Dokazi pribavljeni na nezakonit način isključuju se od strane turskog sudije. Uređaji za snimanje tajno postavljeni u bračnom domu nedopušteni su kao dokazno sredstvo, kao i informacije pribavljene povredom slobode komunikacije ili nepovredivosti doma supružnika.
Dokazi koje je oštećeni supružnik zakonito pribavio su nasuprot tome dopušteni. Poruke ili fotografije koje je treće lice dobrovoljno podelilo sa oštećenim supružnikom mogu se koristiti kao dokaz. Takođe su dopuštene poruke koje je oštećeni supružnik mogao da pogleda bez posebnog napora, na primer zato što drugi supružnik nije zaštitio svoj telefon ili nalog elektronske pošte, a oštećeni supružnik je upoznao njihov sadržaj u okviru normalnog suživota.
Posledice Razvoda zbog Preljube
Imovinskopravne Posledice
U slučaju razvoda zbog preljube, povreda bračne vernosti ima posledice po podelu zajedničke imovine. Član 236 stav 2 TMK propisuje da sudija može pravično smanjiti ili potpuno isključiti udeo preljubnog supružnika u vrednosnom povećanju imovine stečene tokom braka. Ova odredba predstavlja izuzetak od opšteg pravila o jednakoj podeli stečevine i uvedena je posebno od strane turskog zakonodavca kao sankcija za preljubu. Njena primena prepuštena je slobodnoj oceni sudije i ne nastupa automatski; oštećeni supružnik mora to izričito zahtevati.
Naknada Imovinske i Neimovinske Štete
Supružnik koji je pretrpeo štetu zbog preljube može zahtevati naknadu imovinske štete na osnovu člana 174 TMK, pod uslovom da se usled razvoda nalazi u nepovoljnijem ekonomskom položaju od drugog supružnika. Takođe može zahtevati naknadu neimovinske štete zbog povrede svojih ličnih prava u skladu sa članom 174 stav 2 TMK. Sudija određuje visinu naknade štete pravično, uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja.
Alimentacija
Preljubni supružnik koji je jedini odgovoran za razvod nema pravo na alimentaciju nakon prestanka braka. Ako se preljubni supružnik smatra pretežno odgovornim za razvod i drugi supružnik se protivi dodeli alimentacije, sudija će u načelu usvojiti taj prigovor u skladu sa članom 175 TMK.
Nadležni Sud
Prema članu 168 TMK, nadležni sud za tužbe za razvod je porodični sud u mestu prebivališta jednog od supružnika ili u mestu u kome su zajedno živeli poslednjih šest meseci. Tužilac ima mogućnost izbora između ova dva nadležna suda. U sudskim okruzima koji nemaju posebno određeni porodični sud, tužbu postupa građanski sudija kojeg odredi Visoki savet sudstva.
Odnos prema Razvodu zbog Trajnog Raspada Braka
U praksi supružnici često, pored tužbe zasnovane na preljubi, podnose i tužbu zasnovanu na trajnom raspadu braka na osnovu člana 166 TMK. To predstavlja dodatnu zaštitu u slučaju da sudija smatra dokazivanje preljube nedovoljnim. Sudija ispituje oba osnova samostalno. Ako tužba zbog preljube bude odbijena, a tužba zbog trajnog raspada braka usvojena, preljubni supružnik smatra se u načelu pretežno odgovornom stranom, sa pratećim posledicama po alimentaciju i naknadu štete.
Za više pomoći ili konsultacije o ovom pitanju, možete nas kontaktirati.
