Razvod zbog pokušaja ubistva supružnika u Turskoj
Tursko porodično pravo uređuje osnove za razvod braka u Turskom građanskom zakoniku (TMK) u članovima od 161. do 166. Jedna od najozbiljnijih osnova nalazi se u članu 162. TMK: razvod zbog pokušaja ubistva supružnika. Ova osnova zauzima posebno mesto u turskom pravu razvoda, budući da pretpostavlja neposredan napad na pravo na život drugog supružnika — pravo koje ni jedna bračna povreda ne može nadoknaditi niti prevagnuti.
Član 162. TMK propisuje: „Svaki supružnik može podneti tužbu za razvod braka ako je drugi supružnik pokušao da mu oduzme život, ako ga je grubo zlostavljao ili ga je teško uvredljivo ponašanje ponizio.“ Iako su pokušaj ubistva, grubo zlostavljanje i uvredljivo ponašanje regulisani istim članom, radi se o samostalnim osnovama za razvod, od kojih svaka ima sopstvene uslove, procesna pravila i pravne posledice.
Pojam pokušaja ubistva i njegovi elementi
U smislu člana 162. TMK, pokušaj ubistva obuhvata svaku radnju koja se preduzima s namerom da se ubije drugi supružnik — pod uslovom da smrt zapravo ne nastane, budući da smrt supružnika kao pravna činjenica okončava brak i čini razvodni postupak bespredmetnim. Radnja može biti aktivna — kao što su fizički napad ili podsticanje na samoubistvo — ili pasivna, na primer kada se povređeni supružnik namerno ne odveze u bolnicu.
Čak i pripremne radnje koje se preduzimaju s namerom ubijanja dovoljne su za utvrđivanje pokušaja ubistva u smislu ove odredbe. Okolnost da je počinilac naknadno odustao od svog plana ništa ne menja u tom pogledu. Jedino mjerilo je to da se namerom ubijanja ostvario u spoljašnjoj i opažljivoj radnji.
Srž ove osnove za razvod jeste zahtev umišljaja. Pojam „kast“, odnosno umišljaj, izričito je ugrađen u zakon. Nehat ili nepažnja nisu dovoljni. Tako, na primer, slučajno ostavljanje otvorenog slavine za gas ne predstavlja pokušaj ubistva u smislu člana 162. TMK. Međutim, ako se iz naizgled nemarnog ponašanja nedvosmisleno može zaključiti prikrivena namera ubijanja, sudovi ipak mogu utvrditi umišljajno postupanje. Pored toga, supružnik koji preduzima radnju mora biti uračunljiv u trenutku njenog izvršenja. Radnje supružnika koji boluje od priznate duševne bolesti ne potpadaju pod član 162. TMK, već se ocenjuju prema članu 165. TMK koji uređuje razvod zbog duševne bolesti.
Apsolutna i krivicom zasnovana osnova za razvod
Pokušaj ubistva supružnika u turskom pravu predstavlja apsolutnu i krivicom zasnovanu osnovu za razvod. Apsolutni karakter znači da je sud u slučaju dokazanog pokušaja ubistva dužan da donese presudu o razvodu, bez potrebe da dodatno ispituje da li je bračna zajednica nepopravljivo razorena. Krivicom zasnovani karakter otvara oštećenom supružniku šire mogućnosti za potraživanje naknade štete i izdržavanja.
Vredna pažnje je činjenica da se kod pokušaja ubistva ne vrši poređenje stepena krivice oba supružnika. Čak i ako se tužećem supružniku mogu pripisati značajne bračne povrede — poput preljube — pokušaj ubistva drugog supružnika uvek će biti teža povreda u pravnoj vagi. Nijedno bračno nedolično ponašanje ne može se staviti na vagu nasuprot napadu na nečiji život.
Gubitak prava na tužbu
Pravo na podnošenje tužbe za razvod na osnovu člana 162. TMK može se ugasiti na dva načina. Prvi je oprost. Član 162. stav 3. TMK propisuje: „Strana koja je oprostila nema pravo na tužbu.“ Oprost nije vezan ni za kakve formalne zahteve — može biti izražen usmeno, pismeno ili konkludentnim ponašanjem, na primer odlaskom na zajednički odmor s krivim supružnikom nakon događaja. Međutim, samo nastavljanje zajedničkog života samo po sebi ne smatra se oprostom.
Drugi je istek prekluzivnih rokova. Član 162. stav 2. TMK propisuje da pravo na tužbu zastareva šest meseci od dana kada je oštećeni supružnik saznao za pokušaj ubistva, a u svakom slučaju pet godina od dana nastanka događaja. Reč je o materijalnim prekluzivnim rokovima koje sud mora uzimati u obzir po službenoj dužnosti, bez potrebe da se tužena strana na njih izričito pozove.
Tekući krivični postupci
Pokušaj ubistva supružnika ne predstavlja samo građansku osnovu za razvod, već je ujedno i krivično delo prema turskom pravu. Podnošenje tužbe za razvod na osnovu člana 162. TMK ne zahteva paralelno krivično gonjenje. Međutim, ako je krivični postupak već pokrenut u pogledu iste radnje, porodični sud mora da sačeka njegov ishod, budući da su činjenična utvrđenja krivičnog suda obavezujuća za građanskog sudiju.
Pravne posledice razvoda
Pravne posledice razvoda zasnovanog na pokušaju ubistva protežu se na više pravnih oblasti. Kada je reč o naknadi štete, nevini ili manje krivi supružnik može zahtevati kako materijalnu naknadu štete prema članu 174. stav 1. TMK — za sadašnje i buduće izgubljene imovinske interese — tako i nematerijalnu naknadu štete prema članu 174. stav 2. TMK. Pokušaj ubistva predstavlja nesporan zadatak u najtemeljnija lična prava, zbog čega sudovi u ovakvim predmetima redovno dosuđuju više nematerijalne naknade nego kod ostalih osnova za razvod.
Na polju podele imovine, član 236. stav 2. TMK daje sudu ovlašćenje da smanji ili u potpunosti oduzme udeo krivog supružnika u višku vrednosti u okviru zakonskog bračnog imovinskog režima. U turskom pravu ova redukcija je dozvoljena samo u dva slučaja — preljuba i pokušaj ubistva — što odražava izuzetnu ozbiljnost koju zakon pridaje ovoj radnji.
Kada je reč o naslednom pravu, razvedeni supružnici prema članu 181. TMK gube zakonska nasledna prava pravnosnažnošću presude o razvodu. Član 181. stav 2. TMK proširuje ovo načelo na slučajeve u kojima tužilac umre tokom tekućeg razvodni postupka: „Ako jedan od naslednika preminulog supružnika nastavi postupak i dokaže se krivica drugog supružnika, primenjuju se odredbe stava prvog.“ U postupku zasnovanom na pokušaju ubistva to znači da naslednici žrtve mogu nastaviti postupak i lišiti preživelog, krivog supružnika naslednih prava.
Što se tiče starateljstva nad maloletnom decom, sud uvek odlučuje na osnovu najboljeg interesa deteta. Krivica supružnika nije jedini odlučujući faktor, ali roditelj koji je počinio pokušaj ubistva drugog roditelja ne može se smatrati bezopasnim po dete — naročito kada se može dokazati obrazac nasilnog ponašanja.
Najzad, može biti relevantno i pravo na alimentaciju zbog siromaštva prema članu 175. TMK. Supružnik koji bi usled razvoda zapao u finansijsku oskudicu može zahtevati alimentaciju, pod uslovom da njegova krivica nije teža od krivice drugog supružnika. Budući da pokušaj ubistva uvek predstavlja najteži stepen krivice, oštećeni supružnik će ovaj uslov u pravilu ispuniti.
Для получения дополнительной помощи или консультации по этому вопросу вы можете связаться с нами.
