Radna Dozvola u Turskoj: Uslovi za Strane Državljane
Turski pravni sistem obavezuje strane državljane koji nameravaju da obavljaju profesionalnu delatnost u Turskoj da prethodno pribave radnu dozvolu. Ova obaveza ima svoje normativno uporište u Zakonu o internacionalizaciji radne snage (Zakon br. 6735), koji je stupio na snagu 13. avgusta 2016. godine. Zakon na sistematičan način uređuje pristup stranih radnika turskom tržištu rada i utvrđuje precizne pravne uslove kako za radnike tako i za poslodavce. Rad bez navedene dozvole izričito je zabranjen zakonom i povlači administrativne sankcije za obe strane radnog odnosa.
Pravni Okvir
Radnu dozvolu izdaje Ministarstvo rada i socijalne sigurnosti na osnovu međunarodne politike zapošljavanja koju utvrđuju nadležni organi. Član 10, stav prvi, Zakona br. 6735 propisuje:
Ukoliko se zahtev oceni pozitivno, strancu se izdaje radna dozvola za određeno radno mesto kod konkretnog poslodavca ili institucije, za početni period koji ne prelazi godinu dana, u okviru trajanja ugovora o radu ili o pružanju usluga.
Radna dozvola ima istovremeno pravno dejstvo boravišne dozvole, što znači da njeni imaoci nisu u obavezi da podnose poseban zahtev za boravišnu dozvolu tokom čitavog perioda važenja radne dozvole. Ovo predstavlja praktičnu prednost od značajnog pravnog i administrativnog značaja u okviru turskog prava za strane radnike.
Uslovi za Poslodavca
Poslodavac mora da ispuni niz kriterijuma pre nego što može da podnese zahtev za radnu dozvolu. Pre svega, preduzeće mora da ima u radnom odnosu najmanje pet osiguranih turskih državljana. Za svakog dodatnog stranog radnika koji se zaposli, ovaj odnos mora biti održan, što znači da pri zapošljavanju dva strana radnika mora biti zaposleno najmanje deset turskih državljana. Kada je strani radnik ujedno i suvlasnik preduzeća, ovaj uslov mora biti ispunjen tokom poslednjih šest meseci prve godine važenja dozvole.
Preduzeće mora pored toga raspolagati uplaćenim akcionarskim kapitalom od najmanje 100.000 turskih lira. Pri oceni zahteva uzima se u obzir i finansijska stabilnost poslodavca, uključujući neto prihod i ekonomsku delatnost preduzeća. Kada neto prihod poslodavca u prethodnoj godini iznosi ili prelazi 50.000.000 turskih lira, uslov zapošljavanja od pet turskih radnika po strancu ne primenjuje se za prvih pet stranih radnika.
Uslovi za Stranog Radnika
Za stranog radnika važe specifični uslovi. Kada se zahtev podnosi iz Turske, podnosilac mora biti imalac važeće boravišne dozvole s preostalim rokom važenja od najmanje šest meseci. U slučaju podnošenja zahteva iz inostranstva, strani državljanin treba da se obrati turskom konzulatu ili ambasadi u zemlji boravka ili državljanstva, nakon čega poslodavac koristi dobijeni referentni broj za podnošenje zvaničnog zahteva Ministarstvu.
Radna dozvola se uvek izdaje za konkretno radno mesto i konkretno mesto rada za koje je zahtev podnet. Promena poslodavca stoga zahteva novi zahtev. Naknada koja će se isplaćivati stranom radniku mora biti usklađena s minimalnim pragovima utvrđenim za svaku profesionalnu kategoriju i ocenjuje se na osnovu minimalne zarade koja važi u trenutku podnošenja zahteva.
Za određene sektore zahteva se i prethodno odobrenje nadležnog resornog ministarstva. U turskom pravu, za zdravstvene usluge i obrazovanje potrebno je odobrenje Ministarstva zdravlja odnosno Ministarstva nacionalnog obrazovanja. Za akademska radna mesta u institucijama visokog obrazovanja nadležni organ je Savet za visoko obrazovanje.
Vrste Radnih Dozvola
Tursko pravo razlikuje tri osnovne vrste radnih dozvola. Privremena radna dozvola izdaje se za početni period koji ne prelazi godinu dana. Član 10, stav drugi, Zakona br. 6735 predviđa:
Ukoliko se zahtev za obnavljanje oceni pozitivno, strancu vezanom za istog poslodavca izdaje se dozvola u trajanju koje ne prelazi dve godine pri prvom obnavljanju; pri narednim obnavljanjima trajanje dozvole ne može preći tri godine.
Radna dozvola na neodređeno vreme dostupna je strancima koji su imaoci dugoročne boravišne dozvole ili koji su zakonito radili u Turskoj najmanje osam godina. Član 10, stav treći, međutim precizira da ispunjavanje uslova ne daje strancu apsolutno pravo na izdavanje dozvole; odluka je predmet diskrecione ocene Ministarstva. Imalac radne dozvole na neodređeno vreme uživa ista prava kao imalac dugoročne boravišne dozvole i, izuzev prava glasa, pristupa javnim funkcijama i vojnih obaveza, načelno je izjednačen s turskim državljanima.
Samostalna radna dozvola omogućava strancima da obavljaju delatnost kao samozaposlena lica u Turskoj, u svoje ime i za svoj račun. Ova dozvola se izdaje na određeno vreme i zahteva da podnosilac zahteva ispuni posebne uslove u pogledu nivoa obrazovanja, profesionalnog iskustva i ekonomskog doprinosa.
Postupak Podnošenja Zahteva i Rokovi
Zahtev podnosi poslodavac elektronskim putem preko sistema e-İzin Ministarstva rada i socijalne sigurnosti. Strani radnik ne može samostalno podneti zahtev; poslodavac uvek nastupa u svojstvu podnosioca zahteva. U slučaju podnošenja zahteva iz inostranstva, poslodavac ima trideset dana od dana izdavanja referentnog broja od strane konzulata da podnese zahtev. Ukoliko zahtev nije podnet u roku, referentni broj prestaje da važi i postupak mora biti pokrenut iznova.
Ministarstvo se obavezuje da reši zahtev u roku od trideset radnih dana. Kada se dozvola izdaje strancu koji se nalazi van Turske, taj stranac mora ući u zemlju u roku od šest meseci od dana izdavanja dozvole. Obnavljanje postojeće radne dozvole mora se zatražiti najmanje šezdeset dana pre isteka njenog važenja; zahtev podnet nakon isteka dozvole neće biti uzet u razmatranje.
Pravne Posledice u Slučaju Povrede Propisa
Rad bez važeće radne dozvole povlači ozbiljne pravne posledice kako za stranog radnika tako i za poslodavca u okviru turskog prava. Obe strane mogu biti podvrgnute administrativnim novčanim sankcijama. Strani radnik može pored toga biti proteran i podvrgnut zabrani ponovnog ulaska u zemlju. Poslodavac je u tom slučaju odgovoran i za troškove proterivanja i povratka u domovinu.
Kada radna dozvola istekne bez blagovremenog obnavljanja, strani radnik raspolaže preostalim rokom od deset dana da podnese zahtev za boravišnu dozvolu i zadrži zakonit boravišni status. Prekoračenje ovog roka može za posledicu imati proterivanje. Ukoliko stranac međutim poseduje i posebnu boravišnu dozvolu, zakoniti boravak ostaje zajamčen tom dozvolom čak i u slučaju prestanka važenja radne dozvole.
Posebne Kategorije
Tursko pravo predviđa niz posebnih odredbi za određene kategorije stranaca. Strani državljani koji su u braku s turskim državljaninom mogu biti oslobođeni obaveze posedovanja radne dozvole. Stranci koji su podneli zahtev za međunarodnu zaštitu ili kojima je priznat status uslovno priznatog izbeglice mogu podneti zahtev za radnu dozvolu šest meseci nakon datuma podnošenja zahteva za zaštitu. Strani studenti upisani na tursku visokoškolsku ustanovu mogu, nakon prve akademske godine, podneti zahtev za radnu dozvolu; studenti osnovnih i master studija mogu raditi isključivo s nepunim radnim vremenom, dok se na doktorande ne primenjuje nikakvo takvo ograničenje.
Posebna i specifična regulativa važi za imaoce takozvane Tirkizne kartice (Turkuaz Kart), kombinovane radne i boravišne dozvole namenjene visokokvalifikovanim stranim radnicima i investitorima. Ova kartica daje njenom imaocu trajno pravo na rad i boravak u Turskoj i dostupna je strancima koji su prepoznati kao kvalifikovana radna snaga ili kvalifikovani investitori na osnovu kriterijuma kao što su nivo obrazovanja, naučni doprinos, obim investicije ili obim stvorene zaposlenosti.
Za više pomoći ili konsultacije o ovom pitanju, možete nas kontaktirati.
